TUGU SMO PRETVORILI U VERU! Emotivna ispovest Aleksandre čiji otac boluje od karcinoma: Tata mora da izdrži, jer kada je on dobro, sve je dobro

- On je najbolji otac na svetu i zaslužuje svu pažnju sveta - ovako za Informer počinje svoju priču Aleksandra Milenković, devojka iz Kosovske Mitrovice čiji se otac po drugi put bori sa mikrocelularnim karcinomom. 

Njena mlađa sestra je dete sa 100 odsto invaliditeta, a sve to je dovelo do toga da ona odraste, u kako kaže, predobroj porodici. Njeni roditelji su skromni ljudi koji su se ceo život borili da nju i stariju sestru izvedu na pravi put, a mlađoj obezbede sve za lagodan život.

- Radi se o ocu koji ima 48 godina i koji se već drugi put bori sa mikrocelularnim karcinomom.
On je najbolji otac na svetu i zaslužuje svu pažnju sveta. Ja imam mlađu sestru koja boluje od Rett sindroma, ona je devojčica sa 100 odsto invaliditeta i stariju sestru koja se zajedno sa mnom i sa mamom brine o ocu i o sestri sad - priča Aleksandra.

"Ceo život su posvetili nama"

Kako kaže, otac i majka su ceo život posvetili porodici, a bolest njene sestre ih je samo još više ujedinila.

- Otac i majka su ceo život posvetili porodici. Zbog retke sestrine bolesti, oni su obišli pola sveta, probali su da joj olakšaju detinjstvo i uspeli su da joj priušte ono što bi retko koji roditelj uspeo. Oni su to prihvatili i sa tim se ne bore 20 dana, već 20 godina. Često kad odemo kod doktora na kontrolu u Beograd, sestrina doktorka kaže kako ona divno izgleda i da je sve to zahvaljujući ogromnoj ljubavi i pažnji koju ima - priča Aleksandra.

Informer

Koliko je ponosna, zahvalna i koliko voli svog oca rečima ne može da opiše.

- Tata je uspeo i u vaspitanju mene i moje starije sestre. Mi smo zavrsile medicinsku školu, obe smo završile fakultete i uvek nas je učio pravim vrednostima, da nikada ne diramo nikoga, a da slabije uvek branimo. Izrasle smo u dobre i poštene ljude, što je njemu i bio cilj - priča u jednom dahu.

Za brak svojih roditelja kaže da je kao iz bajke, da nikada jedno bez drugoga nisu izašli ni do prodavnice.

- On i mama imaju fenomenalan brak, kao iz bajke. Nikada se nisu posvađali, a jedno drugome su najveća podrška. Nikada jedno bez drugoga nisu izašli do prodavnice. Tata je znao čak i da pravi mami društvo dok širi veš, kako se ne bi plašila noću, a ona sad pored njega bdi 24 sata i na svaki njegov uzdah ona zabrinuto skoči.

Nazalost, Jovica se od avgusta prošle godine bori sa karcinomom koji se drugi put vratio, a njegova ćerka ovim putem želi da mu se zahvalim za sve što je činio za porodicu.

- Ovim putem htela bih da mu se zahvalim za sve što je činio za nas, da zna da smo mu najveća podrška i da se bori zbog svoje porodice, jer kad je tata dobro, sve je dobro.

Aleksandra se vratila na dan kada su saznali da se bolest njenom ocu vratila. Kako kaže prvog dana su svi imali osećaj kao da je došao kraj sveta, ali su se nakon toga trgli i tugu su preusmerili na borbu.

- Kada smo saznali da se bolest vratila prvi dan smo plakali kao da je došao kraj sveta, onda smo seli i pričali o mogućim daljim solucijama lečenja. Ja sam kontaktirala neke lekare, mama i sestra su se posvetile narodnoj medicini i onda smo tugu preusmerili na borbu. Svako je u dubini duše tužan, ali vreme koristimo za borbu da njemu bude bolje - emotivno govori ova hrabran i neustrašiva devojka.

Informer

Aleksandra ističe da je njen otac za primer, i ma koliko mu život priređivao teške dane, on nikada nije posustajao.

- On je otac za primer i koliko god mu je život priređivao teške dane, on nikada nije posustajao. Verujte mi, toliko su mi i mama i tata dobri i fini ljudi da kad pričam o njima, trebalo bi da ustanem. Hvala im što su se čitav život borili za nas. Tata mora da izdrži hemoterapije, jer ponavljam, kad je tata dobro, sve je dobro.

Mi se nadamo da će Jovica i ovoga puta da izađe kao pobednik iz ove bitke, želimo da ga ohrabrimo da nastavi sa terapijama i da uskoro opet uživa sa svojom porodicom.

Bonus video: