Foto: pixabay
Vesti
KAKO DA VAŠE DETE BUDE ZAŠTIĆENO OD MNOGIH BOLESTI? Dr Stanković za Informer otkriva o čemu najviše treba da vodite račun: Ovo je važno!
Tokom prve sedmice avgusta trebalo bi da se svi podsetimo na značaj dojenja i na zajedničku odgovornost u vezi sa podrškom prirodne ishrane. Takođe, valja imati u vidu i da samo 30 odsto odgovornosti na tom planu može da se pripiše zdravstvenom sistemu. U većini slučajeva, odgovorna je šira društvena zajednica.
Ovo za portal Informer.rs tvrdi prim. dr Ljiljana Stanković, neonatolog i nacionalni koordinator Programa podrške dojenju porodične razmene u nezi novorođenčeta povodom obeležavanja Svetske nedelje dojenja, čiji je ovogodišnji slogan ''Informiši i podrži''.
Informer
Dojenje je zdravo
- Mi smo zaboravili da podržavamo dojenje i mame, zaboravili smo da sada porodice nisu više velike i da izostaje edukacija od strane šire rodbine. Zato se buduće mame najviše informišu na internetu ili od svojih drugarica. Tu su različiti stavovi, pri čemu prave poruke sve više blede - navodi prim. dr Stanković.
Ona dodaje da kada se mama suoči sa prvom dilemom, mladi ljudi to brzo rešavaju. Primera radi, kada beba plače znači da je gladna i mama uzima dohranu.
- Onda dolazimo do ''začaranog kruga'' koji vodi do postepnog smanjivanja mleka i obustavljanja laktacije - upozorava naša sagovornica.
Važno je napomenuti da dojenje može da se posmatra kroz aspekat zdravlja (za bebu i za majku). Drugim rečima, dojena deca su u ranom uzrastu zdravija i manje sklona infektivnim bolestima, dijarejama, uopšte digestivnim tegobama,a manje su sklona i alergijama.
- Kasnije ta deca imaju manju sklonost ka gojaznosti, a samim tim i kada zađu u poznije godine manju sklonost ka hipertenzijii i ostalim hroničnim bolestima - podvlači prim. dr Stanković.
''Prvi start'' u životu
Početak života je početak formiranja imuniteta. Mamino mleko je imuno mleko i sadrži u sebi antietala, matične ćelije koje imaju zadatak da obnavljaju oštećene ćelije u telu deteta. Hranljive materije i imunološki važne materije (kao što su imunoglobulini, antitela, leukociti i matične ćelije) kada se nađu u krvotoku pomognu detetu za ''prvi start'' u životu.
Informer
''Magični sat''
Dobre probiotske bakterije koje beba tokom rađanja i dojenja pokupi sa grudi majke imaju imunološku ulogu da predstavljaju mikrobiom i formiraju doživotne bakterije, koje će naseliti crevni trakt deteta i uticati na brojne mehanizme u metabolizmu.
- Zato te prve bakterije koje će naseliti naše telo, na neki način određuju našu sudbinu u zdravstvenom smislu. Zato je važno ako je moguće da se dete rodi vaginalnim putem i da se hrani putem dojke. Jako je važno da majka što više grli dete i nosi ga u naručju i drži ga koža na kožu - podvlači pri. dr Stanković za portal Informer. rs
Naučni dokazi svedoče da to utiče na imunitet deteta. Dokazano je da samo jedan zagrljaj golo dete na gole grudi majke kod oboje smanjuje stres, dok se kod majke luči hormon sreće (oksitocin) koji podstiče lučenje mleka. Nivo glikemije se reguliše, jer stres pokreće sve loše mehanizme.
- To su sve čudne poruke prirode i svako odvajanje majke od deteta predstavlja protivprirodni čin. Recimo, kada se dete stavi u inkubator, rashlađeno dete troši energiju , onda mu se da infuzija da mu se nadoknadi glikemija, a većina toga može da se predupredi ako se odmah nakon porođaja stavi golo dete na gole grudi majke i beba će imati normalnu temperaturu. To zovem ''magični sat'' u kojem se dete navikava na život van materice - kaže prim. dr Stanković.
Onog trenutka kada majka stavi dete na dojku, osim otpuštanja mleka dolazi i do kontrakcije materice. Beba štiti majku od preteranog krvarenja i materica se brže vraća u normalu i samim tim je manja anemija i ginekološki poremećaji nakon porođaja, zaključuje naša sagovornica.
''Mlečna formula'' i gojaznost
Stav ljudi da sve može da se kupi i da za sve postoji zamena - da taj potrošački mentalitet nam je doneo mnogobrojne bolesti sadašnjice - od autoimunih bolesti, alergija i gojaznosti. Sve počinje od prehranjivanja. Kada se detetu u stavi flašica, ono se tako forsira da pojede obrok koji ste vi planirali ili proračunali po nekim tablicama. Tako da većina dece koja se hrane ''mlečnom formulom'' u kasnijem periodu ranog detinjstva pokazuju znake gojaznosti. Srbija je jedan od neslavnih rekordera po broju gojazne dece u Evropi. I pitanje kako u Skandinaviji preko 90 odsto žena doji, dok je kod nas 2019.godine zabeleženo 20 odsto, postavlja pitanje prim. dr Stanković.