(VIDEO) SRBIJA JE OVO TREBALO DA URADI ODAVNO! POTOPLJENI BRODOVI NEMAČKE NACISTIČKE FLOTE KOD PRAHOVA BIĆE IZVAĐENI! Tu je i brod bolnica sa 1.600 ranjenika!

Vrednost radova procenjena je na oko 30 miliona evra, a sredstva su obezbeđena iz kredita Evropske investicione banke i bespovratnih sredstava WBIF fonda.

Projekat uključuje deminiranje i uklanjanje 21-og potopljenog broda, koji se nalaze nizvodno od HE "Đerdap 2", koja obuhvata površinu od sedam kilometara.

Mesto gde su brodovi potopljeni na Dunavu kod Prahova danas su posetili Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije u Srbiji i Alesandro Bragonci, direktor regionalne kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan.

- Svi ti projekti su važni ne samo za opštinu Negotin već i za Evropsku uniju i s obzirom na to da plovni, odnosno vodni saobraćaj je sa jedne strane ekonomičan, sa druge strane ekološki, takođe i energetski efikasan. Daću vam primer, da jedan brod može da preveze žitarica ili građevinskog materijala koliko stane u 120 kamiona, što znači sa jednim brodom za prevoz takvog materijala mi imamo 120 kamiona manje na putevima - rekao je Žiofre.

Podsetimo, prvog septembra 1944. godine nemačka nacistička flotila stigla je Prahovo nadomak Negotina, koje je tada još uvek bilo pod nemačkom okupacijom. 

Admiral Paul Zib, pritisnut napadima saveznika, Rumuna, koji su u međuvremenu promenili stranu, i jugoslavenskih partizana odlučuje da potopi flotilu.

Među mnogim brodovima koji su tada potopljeni bio je i brod-bolnica na kome se  nalazilo 1.600 ranjenika, a na ostalim brodovima oko 2.000 civila. 

Iako je Dunav bio potpuno prohodan za brodove, to nije bio slučaj i za podmornice. Iz tog razloga, nacisti odlučuju da sami potope preostale tri podmornice nedaleko od turske obale, kako ne bi pale u ruke neprijatelja.
Admiral Zib započeo je povlačenje, svestan da do Đerdapske klisure mora da stigne pre Crvene armije, ali do tamo ga je čekalo još skoro 1000 kilometara plovidbe.
Bilo je jasno da je put do Đerdapa mrtva trka, koju takođe mogu da dobiju i Rusi. 
Rumunija je kapitulirala 23. avgusta 1944. godine i objavila rat Nemačkoj. Dva dana kasnije, u blizini grada Černa voda, rumunski vojnici napadaju dojučerašnje saveznike i tom prilikom gine više od 600 ljudi, dok 12 brodova biva potopljeno.
Nekoliko dana potom, kod bugarskog grada Vidina, ponovo dolazi do napada i Nemačka gubi nekoliko stotina vojnika i 22 broda.
Prvog septembra, flotila, u ne tako dobrom stanju, stiže u Prahovo nadomak Negotina, koje je tada još uvek bilo pod nemačkom okupacijom. Na brodu-bolnici se nalazilo 1.600 ranjenika, na ostalim brodovima oko 2.000 civila, neka plovila su bila teško oštećena, dok je posadi falilo svega - od municije, preko hrane i lekova.
Civili i jedan deo vojnika iskrcali su se na kopno i vozom krenuli ka Nemačkoj. Admiral Zib je ostao na Dunavu. Naredio je kapetanu Selteru da sa najspremnijim brodovima proba da prođe kroz gvozdenu kapiju.
Međutim, Seltera dočekuju žestoki napadi i Nemačka ponovo ostaje bez velikog broja brodova.
Svestan koje su mu karte preostale, admiral Zib se odlučuje za drugačiju strategiju.
Brodovi koji su potopljeni pripadali su nacističkoj dunavskoj i crnomorskoj flotili. Tokom Drugog svetskog rata, plovili su Crnim morem, Dunavom ali i rekama Sovjetskog saveza.
Većina ovih brodova je do mora doplovila Dunavom iz Nemačke, dok je jedan broj napravljen u rumunskom brodogradilištu Konstanca na obali Crnog mora.
Nakon poraza Nemačke vojske na Istočnom frontu, saveznički avioni započeli su napade na nacističke brodove u podmornice u Crnom moru.
Zbog toga, početkom avgusta 1944. godine, direktor brodogradilišta i luke u Konstanci, admiral Paul Zib, organizuje sve raspoložive brodove u jednu formaciju i počinje operaciju povlačenja Dunavom do Nemačke pod nazivom Dunavski vilenjak.