RAZRAĐENA ŠEMA! Prilikom kupovine drva lako možete biti prevareni! Evo na koji način da se zaštitite

- Početkom godine mnogi su kupovali ogrev, neki i duple mere, zato je došlo do skoka cena, pa kubik drva u Beogradu košta više od sto evra. U Valjevu je između devet i deset hiljada dinara. Rešenje je povećati ponudu, ima državnih šuma koje niko ne koristi i onih u kojima ima mnogo otpada koji može da se iskoristi za ogrev - objasnio je za ALO inženjer šumarstva Dragić Tomić iz organizacije Ekošum.

Prema njegovim rečima, prodavci drva iz kolubarskog kraja gde je dosta šuma u privatnom vlasništvu i ne kriju da najviše zarađuju na krađi.

- Šema je razrađena, natovare kamion ili traktorsku prikolicu i drva izukrštaju tako da dole ostanu praznine. Kupac plaća vazduh. Što je drvo sitnije, krađa je veća. Često se kupi 10 kubika, a ispostavi se da ima osam - objasnio je Tomić.

Informer

Postoje dva načina da se građani zaštite

- Ne plaćajte drva pre nego što vam ih dovezu kući, pred vama slože i izmere. I obavezno tražite papir o poreklu, jer može da se desi da vam u dvorište dođe republička sanitarna komisija ili patrola MUP-a i ako nemate taj dokument, oduzme drva. To je po zakonu - naveo je Tomić, i dodao da su inspekcije češće poslednjih meseci otkad su i vrtoglavo porasle cene čvrstog ogreva.

- Stalno pričamo o uređenju tržišta peleta, a zaboravljamo da se njim greje srednja klasa. Sirotinja nije uradila instalacije za pelet, ona i dalje loži drvo - istakao je Tomić.

Tomić je ukazao i na sve češće krađe celih šuma od strane organizovanih šumokradica koji su prava mafija.

- Jedan naš Valjevac hteo je da ih prijavi policiji, ali su mu rekli da pazi šta radi, jer ima decu. I čovek je odustao. Problem je i što je jako teško dokazati krađu, jer je obično reč o šumama u nenaseljenim mestima, nema svedoka. Seljaci koji nešto i vide, takođe se plaše. Uz to, treba platiti geometra koji bi izmerio šumu, a to košta - rekao je Tomić.

Informer

Prema njegovim rečima, u Srbiji je od ukupne površine pod šumom, oko polovina u privatnom vlasništvu.

- Ali, to su podaci iz katastra, stanje na terenu je drugačije. Ima slučajeva da je upisana šuma a reč je o livadi, i obrnuto. Vlasnici šuma najčešće drvo prodaju na panju prekupcima, švercerima, organizovanim grupama. Prodaja obično ide napola, ali vlasnici teško dobiju i treći deo. Veći deo vlasnika i ne zna gde im je šuma. Prisutne su i organizovane krađe, a vlasnici i ne smeju da prijave krađu jer se plaše od povezanih, organizovanih šumokradica - zaključio je Tomić, prenosi Espreso.

Zanimljiva matematika

• 2.487.886 broj domaćinstava u Srbiji
• 2.237.511 hektara površina šuma u Srbiji
• 963.458 hektara u državnom vlasništvu
• 1.274.053 hektara u privanom vlasništvu
• 2,6 miliona hektara u državnim šumama
• 0,78 miliona hektara u privatnim šumama.
• 1,7 miliona metara kubnih proizvedeno ogrevnog drveta i nije bilo nestašica
• 800.000 do milion domaćinstava greje se na drva i pelet
• 7 metara kubnih potroši domaćinstvo po grejnoj sezoni
• 0,78 miliona hektara u privatnim šumama.
• 5,6 miliona metara kubnih ukupna potrošnja po grejnoj sezoni