PUCNJI U MARSEJU KOJI SU PROMENILI ISTORIJU! Proteklo je 88 godina od ATENTATA NA KRALJA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA! (VIDEO)

 

Tog sudbonosnog 9. oktobra 1934. godine bio je utorak. Kralj 'Ujedinitelj', Aleksandar I Karađorđević, posle puta preko Cetinja i Dubrovnika, konačno je stigao u Marselj, u kome je trebalo da otpočne svoju zvaničnu posetu Francuskoj.

Ustaše, kojima je rukovodio Ante Pavelić, u to vreme su nastojale da sruše Jugoslaviju i uspostave Nezavisnu Državu Hrvatsku i već su pokušavale atentat na kralja. Pavelić se za pomoć obratio svom prijatelju Vanču Mihajlovu, vođi terorističke grupe VMRO, čiji je cilj bio da Makedoniju izuzme iz Jugoslavije i priključi je Bugarskoj.

Tako na scenu stupa Bugarin Veličko Dimitrov Kerin (pseudonim Vlado Georgijev Černozemski). Nadimak mu je "Černozemski", jer je "predavao černoj zemlji" one koje je VMRO osudio na smrt. On u Mađarskoj, na jednom salašu blizu jugoslovenske granice, za atentat sprema trojicu ustaša: Miju Kralja, Ivana Rajića i Zvonimira Pospišila. Uoči Aleksandrovog dolaska u Francusku Černozemski i Mijo Kralj idu u Marselj, a Rajić i Pospišil u Pariz, da jugoslovenskog monarha, ako preživi, tamo dočekaju.

Jugoslovenska obaveštajna služba saznala je za ovu grupu od jednog svog agenta u Italiji, pa je preko ambasadora u Parizu kralj upozoren da se ne iskrcava sa broda. Aleksandar je odgovorio: "Sada je za to isuviše kasno. Moramo se držati programa."

Tačno u 16 časova kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača kojim je stigao do Francuske. Predviđeno je da glavni doček bude u Parizu, pa ga je u Marselju dočekao samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.

Informer

Kralj Aleksandar je u pratnji ovih zvaničnika seo u otvoren automobil iako je bilo predviđeno da se vozi blindiranim vozilom. Zbog konjice koja je išla ispred, povorka se kretala veoma sporo, a kralj je pozdravljao i mahao okupljenom narodu.

A onda, oko 16.20 časova začuli su se pucnji koji su zauvek promenili istoriju Jugoslavije. Vlado Georgijev Černozemski upisao se u anale kao čovek koji je u Marseju ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića i ranio francuskog ministra unutrašnjih poslova Žan Luj Bartu koji je kasnije preminuo od rana.

Informer

U gužvi koja je usledila, Černozemskog je mačem oborio francuski policajac, a zatim su ga pogođenog sa više metaka u telo na smrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro, prema zvaničnim izveštajima, ne izgovorivši ni jednu reč.

Kod njega je pronađen čehoslovački pasoš na ime Petar Keleman, dva pištolja, mauzer C96 kalibra 7,62 mm i valter, dve bombe, busola i 1.700 franaka. Pasoš je izdao čehoslovački konzulat u Zagrebu. Kerin je imao na desnoj ruci istetoviranu mrtvačku glavu i dve ukrštene kosti, a iznad četiri slova, ćirilicom, ВМРО.

Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde mu je pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine. Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar I Karađorđević od Jugoslavije izdahnuo je ne dolazeći svesti. 

Černozemski je bio član Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO) koja je imala za cilj stvaranje nezavisne države Makedonije. Umesto toga, organizacija je kasnije postala instrument bugarske politike na Balkanu.

Zaverenici koji su stajali iza Černozemskog imali su za cilj rušenje Jugoslavije koju su smatrali "tamnicom naroda" koji žive pod srpskom dominacijom. Zbog ovoga je verovatno nastala i legenda po kojoj je kralj Aleksandar pre nego što je umro rekao čuveno: "Čuvajte mi Jugoslaviju".

Danas se smatra da je kralj odmah umro i da je reč o mitu.