ĐACI ĆE TEŽE DOLAZITI DO DVOJKE U ŠKOLI! Razmatra se promena pravila u ocenjivanju

Loša pedagoška praksa koja je generacijama bila primenjena od strane đaka jeste kampanjsko učenje, ali to bi moglo da se ubrzo promeni. Naime, učenici su shvatili da sa samo jednom trojkom ili četvorkom mogu da reše i po nekoliko jedinica usled čega su se odlučivali da uče manji deo gradiva za veću ocenu i time podignu prosek za zaključnu ocenu.

Na današnjem sastanku direktora sa Ministarstvom prosvete razmatraće se predlog da učenicima za dovoljnu prelaznu ocenu (2) ne bude odgovarajući prosek 1,5 već 1,75. Naizgled naivna promena može dobiti priliku da reši problem kampanjskog učenja koju primenjuje sve veći procenat učenika. 

Društvo direktora škola Srbije (DDŠS) na nedavno održanom sastanku odredilo je nekoliko ključnih faktora koji utiču negativno na obrazovni sistem  i napravilo predloge koje će predočiti Ministarstvu, a pored pomenutih dvojki, tu je i manjak profesora kao i ocene koje nisu realan pokazatelj znanja.

Promena koja će svakako najviše uticati na đake jeste ona koja se odnosi na računanje prosečne ocene. Veliki problem sa kojim se nose profesori i direktori je što učenik koji ima aritmetičku sredinu ocena 1,5  na kraju bude ocenjen zaključnom ocenom dvojkom. Takvo je aktuelno pravilo i direktori žele da sprovedu promenu istog što će danas biti glavna tema na sastanku sa Ministarstvom prosvete. 

„Učeniku je dovoljno da kod jedne provere znanja bilo kojom tehnikom dobije ocenu, na primer, tri ili četiri, i uz sve nedovoljne ocene on će imati uslov za zaključnu ocenu dovoljan (2). Ovo neke učenike podstiče na kampanjski rad i oni ne uče kontinuirano, što nije dobra vaspitna i pedagoška praksa“,  navodi se u izveštaju koji je usvojio Upravni odbor Društva direktora škola.

Informer

Društvo direktora škola dalo je predlog da se u Pravilniku o ocenjenivanju predvidi uslov za zaključenje dvojke kada aritmetička sredina ocene bude 1,75. Smatra se da razlika od 0,25 može da bude pozitivan pedagoški uticaj na đake, kao i da bi uticalo na učenike da smanje kampanjsko učenje.

„Uz to, možda treba razmišljati i o tome da se zaključne ocene izvode sa dve decimale, a ne da se zaključuju na cele ocene od dva do pet. Ovo bi sigurno doprinelo objektivnijem uspehu učenika i na pravi način bi se vrednovao rad učenika i njihovo ispunjenje ciljeva nastavnih programa“, navode direktori.

Ivan Ružičić, predsednik UO Društva,istakao je da su direktori u obavezi da obezbede stručnu nastavu i da u nedostatku pojedinih kadrova moraju brzo da reaguju i nađu zamenu, kao i da angažovanje penzionisanih nastavnika i profesora nije dobro rešenje.

- Jedan predlog je da se ova mogućnost uredi preciznim zakonskim rešenjem, a druga da se ustanovi sistem stručne prakse za studente nastavničkih fakulteta u kojoj bi oni bili u obavezi da bar jedan semestar na master studijama provedu u školi i u neposrednoj nastavi pod nadzorom mentora iz te škole i profesora s matičnog fakulteta. Ovo bi mogao biti dobar način uvođenja u posao budućih nastavnika. Ako bi to bilo praćeno i merama države koje bi motivisale upis na nastavničke fakultete, problem bi mogao biti dugoročno rešen - smatra Ružičić.