KAKO IZGLEDA SLUŽENJE VOJNOG ROKA U VATRENO NAJMOĆNIJOJ JEDINICI SRBIJE? Vojnici zadovoljni obukom (FOTO)

Od šest meseci dobrovoljnog vojnog roka u Vojsci Srbije, mladi vojnici tri meseca provode na obuci, a zatim još tri meseca u aktivnim jedinicama. Vojnici provedu drugi deo vojnog roka i u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi - vatreno najmoćnijoj jedinici Vojske Srbije.

Poznatija među vojnicima kao MABR, Mešovita artiljerijska brigada je vatreno najmoćnija jedinica Srbije za koju se vojnici  ne odlučuju samo zbog njene moći. Za neke od njih je to tradicija u porodici i put kojim su išli njihovi preci. 

- Glavni motiv za MABR mi je bio moj otac koji je moj uzor. On je u službi već 30 godina i ja želim da budem kao on, čak bih želeo da postignem i bolje rezultate od njega - izjavio je razvodnik Nikola Gikić.

Kao što sportisti najveći deo vremena provode na treninzima, a manje na takmičenjima, tako i vojnici uglavnom izvode obuku i najmanje ratuju. Vojska Srbije, na sreću, ne ratuje već 22 godine. Profesionalni vojnici zato platu zarađuju izvođenjem obuke, puno radno vreme kao  vojnici na dobrovoljnom služenju primaju platu oko 40.000 dinara i to tek što su postali punoletni. 

- Imam 19 godina, prijavio sam za dobrovoljno služenje jer smatram da je to jedna lepa stvar i lepo iskustvo za ceo život. Takođe, jedna dugogodišnja tradicija, kako porodična tako i tradicija našeg naroda. U Leskovcu sam bio na osnovnoj obuci mesec i po dana, potom u Požarevcu još toliko, a poslednja tri meseca sam u Nišu u MABR-u - objašnjava razvodnik Mihajlo Veličković.

Informer

U Meštovitu ariljerijsku brigadu dolaze vojnici iz svih delova Srbije i stvaraju se prijateljstva i drugarski odnos koju su osnov efikasnosti rada jedinice.

- Sa svih nas je strane. Imamo drugove iz Subotice i iz Zrenjanina. Iz Vojvodine. Što se tiče naših starešina, imam odličan odnosa sa njima, normalnu komunikaciju. Nije velika napetost u našoj kasarni, odnosno u našoj jedinici - kaže Mihajlo Veličković koji dolazi sa juga Srbije.

On ne planira da se zaposli u vojsci, iako posle šest meseci služnja ima samo dobre utiske. Planira da upiše stomatologiju i nastavi da bude u službi građana Srbije, brinući o njihovom zdravlju, dok Nikola Gikić planira da se zaposli u vojsci.

- Međuljudski odnosi u ovom kolektivu su vrlo dobri i starešine su prema nama veoma korektne. Smatram da mi je najbolje da ostanem da radim u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi Kopnene vojske - ističe ovaj mladić koji čeka poziv da je primljen u radni odnos.

Korektne starešine, baš kakve i treba da budu, obučavaju vojnike, vode svoje jedinice i zato iz dana u dan imaju sve bolje posade artiljerijskih oruđa. 

- Dužnosti komandira odeljenja su izvođenje obuke i obučenost odeljenja, izrađivanje podsetnika za obuku, poznavanje rasporeda obuke, uputstva, pravila, taktike, tehnike i drugih procedura koje se tiču obuke - objašnjava vodnik prve klase Aleksandar Petković, komandir lansirnog odeljenja.

Aleksandar u saradnji sa starijim podoficirima i oficirima učestvuje u procesu obučavanja svakog vojnika i cilj mu je da sve funkcioniše kako treba, odnosno da se poštuju pravila i svi rade kao jedan.

Informer

Stalna obuka - tako se najkraće opisuje posao vojnika. Tako se opisuje vojni poziv. Osim terena i rada sa naoružanjem, u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi obuka se odvija i u učionici. Gde se na primer na topografskoj karti ucrtavaju podaci za gađanje iz raketnog sistema "Plamen S" koji je višecevni lanser raketa je dobar i efikasan borbeni raktetni sistem ali samo ukoliko njime rukuje dobar tim koji se stvara napornim radom i drugarstvom.

Najveći izazov za oficire i podoficire u vojsci je da usklade rad sa profesionalnim vojnicima i vojnicima na služenju vojnog roka. Oficir tu ima i dodatnu odgovornost jer treba da organizuje i vodi sistem, odnosno ljude i borbene sredstva.

- Kada vojnici dođu u našu jedinicu potrebno je obaviti sa njima ulazni razgovor, gde treba prepoznati kod njih da li postoji nešto što nose od kuće, što može kasnije uticati na njihov život i rad ovde - ukazuje kapetan Dušan Marković.

On komanduje raketnom baterijom, ima nekoliko "Plamenova S" pod svojom odgovornošću, mlađe oficire, podoficire, tehničare i vojnike na dobrovoljnom služenju vojnog roka.

- Razlika prilikom izvođenja obuke, između vojnika na dobrovoljnom služenju i profesionalnog sastava je u tome što se vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka prvi put susreću sa ovim sredstvima. Te je iz tog razloga sa njima neophodno raditi postupno i polako, do tog trenutka kada se oni uvežbaju do onog trenutka kada se nauče da rade i kao profesionalni sastav - ističe kapetan Marković.

Inače, raketni sistem Plamen S M63/94 poznat je široj javnosti po "vatrenom" nastupu, i danju i noću, na prikazima sposobnosti i vežbama Vojske Srbije na kompleksu "Pasuljanske livade".

- Plamen S M63/94 je samohodno višecevno oružje zemaljske artiljerije namenjeno za ostvarivanje snažnih iznenadnih i brzih vatrenih udara u ciljeve od izuzetne važnosti i velikih razmera kako na kopnu tako i na vodi.  Domet raketa je 12.800 metara - objašnjava Petković.

Za samo nekoliko minuta jedan Plamen S M63/94 može da uništi manju vojnu bazu ili mrežu bunkera za prodor pešadije vojske Srbije, ali tako velika vatrena moć ne bi vredela ništa bez dobro uvežbanog tima odnosno posade koja je glavna snaga svake vojske.