DAMIR OKANOVIĆ STAO UZ RODITELJE DECE STRADALE U SAOBRAĆAJU! Traže izmenu zakona i pooštravanje mera!

Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović, kaže da apsolutno podržava Udruženje roditelja dece stradale u saobraćaju i da treba promeniti praksu po pitanju umišljaj-nehat i pooštriti kazne za krivična dela izvršena sa umišljajem.

- Nehat i umišljaj su oblici vinosti, odnosno psihičkog odnosa izvršioca prema delu i po našem zakonu nehat postoji kad je učinilac bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, ali je olako držao da ista neće nastupiti, ili da će je moći sprečiti. 

Kada je umišljaj u pitanju onda je učinilac isto bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice pa je na istu pristao. To bi ovako prosto bilo u smislu u slučaju nehata neće to da se desi neće to da se desi a u slučaju umišljaja bi to bilo pa dobro i ako se desi baš me briga, to je razlika između nehata i umišljaja u saobraćaju - objasnio je Okanović.

Naveo je da treba da pričamo o pooštravanju kazni u krivičnom zakoniku, ali treba da pričamo i o tužilačkoj, odnosno sudskoj praksi. 

- Da li će se određeno delo protiv bezbednosti saobraćaja voditi kao nehatno ili umišljajno, nije precizno propisano zakonom, već je to stvar shvatanja tužilaštva, odnosno suda.Već nekih 40 godina je dominantno shvatanje da su sva krivična dela protiv bezbednosti saobraćaja nehatna, osim ako je vinovnik nezgode bio pod nedozvoljenim dejstvom alkohola, ili ako je prošao na crveno svetlo semafora - navodi Okanović

Osvrnuo se na nesreću koja se dogodila u Terazijskom tunelu 1997.godine i naveo da je tada poslednji put došlo do promene u sudskoj praksi. 

- Tada je izveštačena brzina vozila od 192 km na čas. Postupajući tužilac Vukčević u to vreme, insistirao da je i prevelika brzina takođe nešto što kvalifikuje delo kao umišljeno - istakao je Okanović

Ukoliko pričamo o kazni, takođe zavisi da li se radi o nehatu, ili umišljaju.

- Krivični zakon koji je bio na snazi do 2006. godine predviđao je za nehatno ugrožavanje saobraćaja sa smrtnom posledicom kaznu od jedne do osam godina zatvora, a za isto delo učinjeno sa umišljajem kaznu od tri do petnaest godina zatvora. Krivični zakonik koji se primenjuje od 2006. godine predviđa istu kaznu za nehatno izvršenje, ali je za umišljajno delo kazna ublažena pa je raspon zatvora smanjen na od dve do dvanaest godina zatvora. Inače, u našoj praksi sva krivična dela protiv bezbednosti saobrćaja smatraju se kao nehatna dela, osim ako je vozač imao preko 0,5 promila ili je prošao kroz crveno svetlo - smatra Okanović.

Podsetimo, prema rečima Marte Mićić, jedne od članice udruženja čiji je sin nastradao u saobraćaju, oni žele pooštrene zakone, kako nijedno dete više ne bi nastradalo u saobraćaju, a da ukoliko se to i dogodi, kazne za počinioce budu maksimalne.

- Verujemo u institucije ove države i nastavićemo kao roditelji da sarađujemo sa njima. A do poboljšanja svih tih zakona mora doći, jer deca su prioritet - rekla je Mićić.

Aleksandar Gavrilović, čije dete je takođe nastradalo, rekao je da deca koja učestvuju u saobraćaju kao pešaci ili biciklisti nikada ne mogu da budu kriva za takve nesreće i dodao da će oni nastaviti borbu za izmene Zakona o bezbednosti u saobraćaju.