PRE TAČNO GODINU DANA ON JE POSLEDNJI PUT HODAO... Potresna ispovest brata Milana Đurića, koji je preminuo nakon nameštanja atlasa: Našem ocu je prepuklo srce od tuge...

Pre tačno godinu, moj brat Milan Đurić poslednji put je hodao... Tog 24. marta 2022. godine izašao je iz porodičnog stana u Ulici Strahinjića bana u Beogradu i otišao na tretman nameštanja prvog vratnog pršljena kod doktora Slaviše Đurđevića u "Balans mediku". Tretman je bio koban i tragičan po njega - umro je kao biljka tri i po meseca kasnije u Institutu na Banjici. Nema dana da ne pomislim na mog brata, mnogo mi nedostaje...

Ovim rečima počinje ispovest Bojan Đurić, mlađi brat Milana Đurića (58), koji je prošle godine na današnji dan, nakon tog kiropraktičarskog zahvata ostao paralizovan, a 9. jula iste godine preminuo je u Institutu za ortopediju na Banjici.

Potpuna agonija

Bojan je u tim trenucima bio kilometrima daleko od Beograda i Srbije. Nekoliko meseci ranije otišao je poslom u Nemačku.

- Na dan kada se sve ovo desilo, bio sam službeno odsutan. Kada su mi javili da je moj Milan tokom kiropraktičarskog zahvata, kod doktora koji se predstavljao kao 'svetski priznati stručnjak za nameštanje atlasa', ostao paralizovan i da je prevezen u Institut na Banjici, zanemeo sam od bola i pao na kolena. Imao sam osećaj da mi se nebo srušilo na glavu... - seća se Bojan, koji se prvim avionom odmah vratio u Beograd kako bi bio uz brata, roditelje i svoju porodicu.

Sa aerodroma je otišao pravo na Banjicu, gde su ga dočekale nimalo optimistične prognoze stručnjaka.

- Brat je bio umirući pacijent, nije mu bilo spasa… Kao da je bio 'živ zaliven' u kocku betona, svestan da mu se bliži kraj. Konsultovao sam dosta doktora i ovde i u inostranstvu, tražio različita stručna mišljenja u nadi da će postojati neka spasonosna operacija, ali uzalud. Svi doktori su davali mračne prognoze. Ipak, lekari na Banjici nisu odustali od njega i pored svega, svakoga dana su se borili za Milanov život. On je od prvog dana ležao na odeljenju Intenzivne nege, gde je bio priključen na sve moguće aparate. Priključili su ga i na 'veštačka pluća', jer nije bio u mogućnosti ni da diše samostalno. Nekoliko puta je rađena reanimacija, jer je srčana frekvencija padala na ispod 15 otkucaja u minuti... Sve to je bila potpuna agonija za porodicu - priča Bojan Đurić, koji je usred te borbe i molitve za bratovljev život izgubio oca Mladena.

Informer

Dve sahrane

Mladen Đurić je skrhan od tuge za starijim sinom preminuo 23 dana nakon što se Milan paralizovao.

- Otac je do tog 24. marta 2022. bio veoma vitalan za svoje godine, ali onda je psihički 'pao', oboleo i nije više mogao da hoda od stresa i bola. Majka i ja smo morali da ga smestimo u dom za stare. Svaki dan obilazili smo i njega i Milana. Obojici se zdravstveno stanje pogoršavalo iz dana u dan, i onda su nam u četvrtak 16. juna javili da je otac preminuo. Srce mu je prepuklo od tuge. Otišao je na onaj svet, a da nije bio u prilici da poslednji put vidi sina... - kaže Bojan, koji je posle samo tri nedelje izgubio i brata.

Dve sahrane u manje od mesec dana, on i majka Branka izdržali su stoički. Jedno drugom su i dalje podrška i uteha, vreme bol nije izlečilo, a sećanja se vraćaju svakodnevno.

- Godišnjica smrti i drugi bitni datumi i podsetnici na brata koga sam tragično izgubio stalno i iznova oživljavaju osećaj strahovitog bola. Moj Milan je bio stariji od mene i bio mi je pravi veliki brat. Nedostaje mi mnogo. Nema dana da ne pomislim na njega... - završava svoju ispovest Bojan Đurić.