"KADA JE ĐACIMA REČENO DA JE DEVOJČICA PREMINULA, NASTALA JE VRISKA, JEDNA UČENICA JE..." Pisac Nedeljković otkrio nepoznate detalje o tragediji u "Ribnikaru"

- Sve je bilo lepo fino i krasno, dok se nije desila ovakva tragedija. Ja još uvek ne mogu da shvatim da se u mom Beogradu ovakva tragedija dogodila. Do juče sam se plašio da smo mi kao brod bez kormilara, međutim, bitno je da je juče grad reagovao, da je država reagovala i izašla je neka ponuda koja bi mogla da donese neki mir među ljude - kaže Nedeljković.

On takođe ističe i da roditelji učenika OŠ "Vladislav Ribnikar" nisu razjedinjeni i da im je jedini cilj da deca godinu završe živa i zdrava.

- Imamo samo cilj da naša deca završe godinu živa i zdrava i prvog septembra uđu u jednu novu, higijenski bezbednosnu zonu, gde ćemo ih poslati sa radošću i gde će oni ići sa radošću - kaže Nedeljković.

Nakon konsultacija sa prijateljima koji su, prema njegovim rečima, psiholozi i psihijatri, odlučio je da svog sina izmesti iz grada.

- Savetovali su me da posle svih tih sahrana ja izvedem sina iz Beograda. On se sinoć vratio u Beograd i mislim da će danas ići na trening košarke, gde trenira sa dečacima iz VII/2 na koje je bilo pucano. Meni deca površinski izgledaju okej, šta se dešava noću po sobama , ja ne mogu da kažem. Mogu da kažem za mog sina, i šta me je navelo da ga izvedem iz Begrada... Posle jedno četiri pet dana zagledanja jednu noć mi je oko 3 časa stigla poruka: "Tata, molim te dođi, ja ne mogu da spavam". I tada sam doživeo prvi susret sa tim lomom - kaže Nedeljković.

Informer

Iako je sam video sav užas u "Ribnikaru" za sebe kaže da je naučio da se nosi sa stresom.

- Imam više sahrana na kojima sam bio, nego na kojima ću biti. Naučio sam da se nosim sa stresom i na kraju krajeva ja nisam doživeo tu najveću tragediju, ja nisam izgubio dete. Mi nijedno dete ne osuđujemo koje ide u školu. Neki roditelji misle da je dobro da deca budu u školi, ja lično mislim da nije, da je potrebno da ih pošaljemo po kulturnim centrima - ističe Nedeljković.

On navodi i da se oko ovog stava okupilo oko 300 roditelja, a danas će poslati i dopis predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić. Njegov razlog da ne pošalje sina u školu je i jedna vrsta solidarnosti da roditeljima poginulih đaka.

- Tri devojčice koje su poginule išle su sa mojim sinom od jaslica. Kada ja prođem pored majke jedne od poginulih devojčica i ona mene zagrli i počne da se trese, ja se tu polomim. I onda počnem da se solidarišem sa ljudima, da bar nešto mogu da uradim i onda kažem neće moje dete ići u školu - kaže Nedeljković.

Informer

- Trebalo bi da dobiju suspenziju ili da se same suspenduju. To bi bio jedan moralni čin. Ona se našla na tom mestu u to vreme kada neka odgovornost mora da postoji. Mislim da ona treba da bude u ostavci, da ponudi suspenziju, ali mora da sačeka da se završi ceo ovaj proces - kaže Nedeljković.

On se pita i da li je stručna pomoć ponuđena osoblju koje je pralo krv poginulih.

- Počele su da stižu ocene, lupaju im neopravdane... Da li neko radi sa tim tetkicama, ko je prao tu krv... Ljudi, to je mesto zločina, našu decu su pobili tamo. I sada mi pričamo da se treba vratiti u neku normalu - navodi Nedeljković.

On navodi i da je siguran da posle 03. maja u Srbiji neće biti ništa više isto, ali je i pohvalio rad policije, koja je prema njegovim rečima jako dobro reagovala.

- Mi želimo da treći maj bude dan kada se školska godina završila, ne samo u "Ribnikaru", nego i u celoj Srbiji. Sada samo treba da se nađe način kako da se ta nastavna aktivnost sprovede do kraja. Kada se sve to desilo, mi smo bili sluđeni, ali deca su se držala zajedno - ističe Nedeljković za "Prvu" TV.