Iako je mogao da bira gde i kako će živeti, izabrao je da sa porodicom ostane u romskoj mahali! Dejan Vlajković posvetio je život inkluziji Roma!

Prema njegovim rečima, imao je sreće da odraste u Aranđelovcu, u sredini koja ne poznaje razlike u boji kože. Oduvek je ponosno nosio i isticao svoje romsko poreklo.  

- Kada ste manjina u bilo kom obliku, morate da čuvate to nešto posebno što imate. Ono što je karakteristično za centralnu Srbiju, za razliku od juga zemlje , je da se romski jezik manje govori, tako da nema te vrste prepoznatljivosti. Ali mi slušamo romsku muziku, ne krijemo da smo to što jesmo - ističe Vlajković.

Romski jezik mu nije maternji, već ga je naučio kada je počeo da se bavi inkluzijom ne bi li bolje razumeo svoje sunarodnike. A zbog čega se mnogi Romi, nakon završenih studija, deklarišu kao Srbi i odbacuju svoje porekla objašnjava naš sagovornik:

- Kada se u jednom trenutku mladi Romi i Romkinje izdignu iznad nivoa na kom je većina pripadnika te nacionalne manjine i kada izađu iz začaranog kruga siromaštva i neobrazovanosti, počinju spontano da gube kontakt sa romskom zajednicom. Često se zaljube u nekoga ko nije Rom ili Romkinja, zasnuju porodicu i onda počinje ta unutrašnja borba - da li ćete da zaboravite društvo iz mahale, porodicu, rođake ili ćete na rođendane svoje dece početi da pozivate samo ženinu rodbinu, a vašu više ne.  

Iako je mogao da bira gde i kako će da živi, odlučio je da ostane u mahali. Kako kaže, nema romskog nasilja u kome nije bio i svuda su problemi slični, a tiču se najpre putne i komunalne infrastrukture. Ipak, pomaci su veliki u poređenju sa prethodnom decenijom. 

- Sada su Romi ušli u društvene i političke tokove i to zaista ide sjajnim putem. Ponavljam komunalna i putna infrasturkura su najveći problem u svim romskim naseljima, a ima ih ukupno oko 650 širom Srbije. Od tog broja, možda je samo u 50 to rešeno - kaže Dejan.

Svim pripadnicima romske nacionalne manjine poručuje da poštuju i neguju svoje poreklo, ali ne na način da se zatvore u geto, kaže Vlajković i dodaje da to što se neko obrazovao i integrisao u društvene tokove i u život, ne znači da je oskrnavio svoj nacionalni identitet, već da je samo nadogradio sebe kao pojedinac.