Kada bi ovi ljudi samo jedan dan prestali da rade, svi bismo se gušili u smeću!

Ovi ljudi rade i na poslovima tehničkog održavanja, kao vozači komunalnih vozila, majstori, tehnička lica, ali i na rukovodećim pozicijama u zavisnosti od stepena obrazovanja, objašnjava Marija Andrijašević iz JKP "Gradska čistoća". 

- Moram da istaknem da oni spadaju među najodgovornije, najefikasnije i najposvećenije radnike. Imaju izrazito razvijenu radnu etiku. U preduzeću vlada sjajna atmosfera. Zaista svi zaposleni mogu da potvrde da firmu doživljavaju kao drugu kuću i da diskriminacije nema. Činjenica je da se na terenu oni doživljavaju neprijatnosti, verbalne provokacije pa čak i fizičke napada. - rekla je Marija.

Šezdeset dvogodišnji Veljko Banješ iz Sefkerina 25 godina zaposlen je u Gradskoj čistoći. Ovaj komunalni radnik naglašava kako je više puta bio meta napada, ali da je vremenom naučio kako da izađe na kraj sa onima koji pokušavaju da ga ometaju u vršenju dužnosti.

- Dešavalo se da nas nazivaju pogrdnim imenima i viču "cigani, cigani" nadajući se da ćemo mi odgvoriti na provokaciju. Ja takve situacije rešavam time što ih ignorišem ili se okrenem i uputim na drugu stranu - objašnjava Banješ.

Njegov mlađi kolega Dragan Vasić Šilja ukupno 12 godina radi u istoj firmi. Kaže da, iako je odgajan od ovog posla koji je radio njegov otac, nije ni sanjao da će se i vozi se na čuvenom narandžastom kamionu kad odraste. Detinjstvo mu je bilo skromno, ali ispunjeno ljubavlju i podrškom porodice. Diskriminaciju tokom odrastanja nije doživljavao zbog, kako kaže, plavih očiju i svetlije kože. 

- Ja nikada nisam krio da sam Rom tako da na svojoj koži nisam osećao, ali sam reagovao kada su vređali moje prijatelje. - rekao je Dragan Vasić.

Ponosan na svoje poreklo i zahvalan roditeljima za sve, Vasić i Banješ na isti način odgajaju i svoju decu. Uče ih hrabrosti, snazi i tome uvek da budu primer drugima.