Deca su nam sve deblja! Poražavajući rezultati sistemskih pregleda: Mnogi imaju krivu kičmu i deformitete ruku!

Prema rečima stručnjaka, glavni krivci su brza hrana, slatkiši, gazirani sokovi, ali i slaba fizička aktivnost uz preterano korišćenje mobilnih telefona! Zato, dodaju oni, pored viška kilograma i lošeg zdravlja, današnja deca muče muku i sa motorikom.

Zbog ovakve situacije u 120 odeljenja osnovnih i srednjih škola od septembra se uvode dodatni časovi fizičkog vaspitanja, pa će ga osnovci imati svaki dan, a srednjoškolci četiri puta nedeljno.

Ozbiljna situacija

Narodna poslanica i predsednica Pododbora za sport Narodne skupštine Tatjana Medved kaže da je odluka za više časova sporta upravo doneta zbog sve više gojazne dece sa slabom motorikom.

- Mi u sportu smo prepoznali da deca u školu kreću sa vrlo nerazvijenim fizičkim sposobnostima. Moramo da radimo sa decom mnogo i da skrećemo pažnju na to koliko je fizička aktivnost važna, posebno u tom dobu. Takođe, uvodimo i sportske lekarske preglede, koji će osim osnovnog pregleda podrazumevati i obavezan EKG i krvnu sliku. To su važni parametri iz kojih može da se prati zdravlje dece i da ukažu na potencijalne probleme koji nastaju usled loše ishrane i neaktivnosti - kaže ona.

Informer

Da će novi projekat umnogome popraviti trenutnu situaciju među decom, smatra i pedijatar dr Saša Milićević. On napominje da gojaznost od malih nogu nosi brojne tegobe.

- Ovo su sjajne vesti, jer su nam deca sve manje fizički aktivna, ne idu na sport... Zato svake godine na pregledima za školu imamo sve gore rezultate. Kriva im je kičma, ravni tabani, čak imaju deformitete ruku, odnosno prstiju. To je posledica njihovih navika pošto su igrališta i treninge zamenili kompjuterima, telefonima i igricama. Gojaznost je ozbiljna bolest i roditelji moraju da povedu računa, jer ako se ovako nastavi, imaćemo epidemiju gojazne, ali i lenje dece. Nije bezazleno, niti slatko kada vidimo malo, buckasto dete koje jede samo slatkiše - ističe dr Milićević i dodaje:

- To vodi u brojna ozbiljna stanja. Mogu se javiti bolesti poput astme, loše pokretljivosti, kardiovaskularnih oboljenja, koje postaju sve ozbiljnije sa godinama... Hrana se pretvorila u neku vrstu potkupljivanja dece, roditelji kažu: "Ako budeš dobar, kupiću ti sladoled." Ne treba to pretvoriti u trgovinu, već motivisati dete da odrasta na zdrav način.

Informer

Moraju na sport

Sa njim je saglasna i nutricionistkinja Milka Raičević. Prema njenim rečima, deca moraju zdravo da se hrane, moraju da budu fizički aktivna!

- Deca moraju da se kreću. Deca moraju da rade fizičko i da to bude obavezno, kao nekad vojska, a ne da im roditelji nabavljaju opravdanja. Oni moraju da troše kalorije koje su uneli. Umesto što se ljuljaju i gledaju telefone, deca bi trebalo da voze bicikle, preskaču vijaču, da igraju fudbal, košarku... Da sok zamene vodom, da se više jedu voće i povrće, a manje hrana iz "fast fudova". Toliko smo zapostavili dečju ishranu da zvanična istraživanja pokazuju da svako četvrto dete jede slatkiše više puta u toku dana, dok naviku da svaki dan pojede jabuku, krušku ili neko drugo voće ima tek svaki peti učenik. Takođe, mnogo njih svakodnevno pije gazirane sokove. To je jezivo i, pre svega, opasno po zdravlje - napominje naša sagovornica.