Dr Nenad Arsović: Preglasna muzika dovodi do gubitka sluha

Gubitak sluha pogađa jednog od pet stanovnika na planeti. Iako su najviše ugroženi ljudi stariji od 60 godina, gotovo 1,1 milijarda mladih takođe je u opasnosti, najviše zbog produženog izlaganja glasnim zvucima, posebno muzici. Pa ipak, oštećenje sluha usled prekomernog izlaganja previsokim nivoima buke može se sprečiti, tvrdi prof. dr Nenad Arsović, direktor Klinike za ORL i MFH KC Srbije, koja se u oktobru, Mesecu zaštite sluha, pridružila kampanji borbe za zaštitu zdravlja ušiju.

– Nekada se mislilo da oštećenje ili gubitak sluha pogađa samo stariju populaciju. Međutim, sve je više mladih kod kojih je konstatovano oštećenje ili gubitak sluha zbog izlaganja prekomernom nivou buke. Stepen oštećenja je direktno povezan za time koliko dugo slušate i koliko jako slušate neki zvuk ili muziku. To je trajno stanje koje ne može da se izleči, ali koje je moguće izbeći ukoliko se konstantno radi na podizanju svesti o tome da je ovakvo oštećenje moguće sprečiti. Zato smo se i klinika i ja kao specijalista otorinolaringologije odlučili da podržimo planetarnu kampanju u Mesecu zaštite sluha, promovisanjem preventivnih mera u cilju sprečavanja gubitka sluha kod mlađe populacije – kaže dr Arsović za Politiku.

Na pitanje šta sve može biti uzrok oštećenja i gubitka sluha, on odgovara – izlaganje glasnoj muzici, i to ne samo slušanjem muzike sa telefona, nego i na koncertima i javnim događajima.

– Takođe, buka na radnom mestu predstavlja još jednu opasnost za uši. Na primer, pneumatski čekići proizvode nivo buke do 130 dB što je za 45 dB glasnije od jačine zvuka koja se smatra bezbednom. Ako se ne koristi zaštita za uši, to može da dovede do oštećenja sluha kasnije u životu, sa nuspojavama kao što je tinitus. Osim buke postoje i druge stvari koje zahtevaju našu pažnju, kao što su pravilna nega i čišćenje ušiju, kao i redovni kontrolni pregledi ušiju. Infekcije spoljašnjeg i srednjeg uva mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema ako se zanemaruju. Često svrab u ušnom kanalu može da bude znak infekcije izazvane bakterijama, gljivicama ili neke druge vrste upale. To može da bude i znak alergije ili kožne bolesti koji se mogu lako izlečiti, ako se rano otkriju. Rano otkrivanje i lečenje je od ključnog značaja – naglašava naš sagovornik.

Zaštiti sluh nije teško, dodaje, ako postoji svest o tome kako i na koji način. Pre svega potrebno je izbegavati buku i dugotrajno izlaganje prekomernoj buci u dužim vremenskim periodima. Ako ne možete da se udaljite od glasnih zvukova, koristite zaštitu za uši kao što su dobro naležući čepići za uši ili slušalice koje poništavaju buku. Smanjite jačinu zvuka dok slušate muziku, naročito ako koristite slušalice koje se umeću u uvo. Pravite pauze u slušanju muzike, ograničite vreme tokom kojeg slušate muziku, i to na bezbednom nivou.

Zbog opasnosti od povrede ušiju, specijalisti ORL posebno savetuju da se ne koriste sveće za čišćenje ušiju, pamučni štapići za uši ili drugi oštri predmeti za uklanjanje voska. A kada treba da posumnjamo da se radi o oštećenju ili gubitku sluha?

– Ako pojačavate telefon dok razgovarate ili TV dok gledate, kada vas ljudi oko vas opominju da suviše glasno puštate muziku, pa čak i pričate jako glasno. Vrlo često znak da ne čujete može da bude i to ako vas neko poziva iza vas i da ne reagujete sve dok vam se direktno ne obrati kontaktom ili vas pozove iz neposredne blizine. Isto tako, ako osećate bol ili iritaciju u uvetu, trebalo bi odmah da se posavetujete sa ORL specijalistom. Stalno ponavljam, i mislim da sam već i dosadan u tome, da što je kraće vreme tokom kojeg ne može da se čuje dobro, to su veće šanse za uspešno lečenje ili u krajnjem slučaju korišćenje slušnog aparata. Ako se osete bilo kakve „sumnjive” promene u sluhu, potrebno je da brzo potražite pomoć specijaliste – savet je prof. dr Nenada Arsovića.

Saobraćajna buka na Slaviji

Oko 50 procenata populacije starosti od 12 do 35 godina sluša muziku ili koristi mobilne uređaje na nesigurnim jačinama zvuka, dok je 40 procenata njih izloženo prejakom zvuku i muzici na mestima zabave, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Zvuk od 85 dB, što se može uporediti sa visinom saobraćajne buke u centru Beograda na Slaviji, štetan je ako se sluša od šest do osam sati, ali za zvuk od 100 dB je dovoljno 15 minuta da izazove trajna oštećenja. Poređenja radi, nivo muzike na koncertima ili festivalima je oko 120 do 130 dB.