Posle skoro tri decenije, đaci iz Srbije organizovano idu u posetu Jasenovcu!

Profesor istorije Osme beogradske gimnazije Aleksandar Markov kaže da učenici bolje uče ako mogu da dotaknu istoriju.

Sećanje na tragične događaje iz prošlosti, ukoliko je zasnovano na znanju i na humanističkim vrednostima, katarzično je, rekao je direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.

- Muzej žrtava genocida je pre dve godine uputio inicijativu Ministarstvu prosvete da vrati u program školskih ekskurzija i studijskih putovanja obilazak lokaliteta iz perioda Drugog svetskog rata. Ministarstvo je prihvatilo ovu našu molbu i uputilo preporuku školama, koje to već uveliko primenjuju - rekao je Ristić.

Govoreći konkretno o predstojećem putovanju, profesor istorije Aleksandar Markov kaže da će stotinu đaka i profesora ići na ovo putovanje, a sve troškove snosi Muzej žrtava genocida.

- Odziv je veliki, sada imamo i učenike na čekanju, jer je broj ograničen. Kriterijum je bio da su đaci sa jezičko-društvenog smera i da imaju pet iz istorije. Bilo je par učenika koji su ispunjavali kriterijume ali nisu dobili dozvolu roditelja - objašnjava Markov.

Direktor Muzeja žrtava genocida kaže da razume pojedine roditelje koji su rezervisani, ali da nema nikakvih razloga za brigu.

- Đaci iz Republike Srpske i drugih zemalja odlaze i u Jasenovac i u Pakrac. Razumem bojazan dela roditelja, ali verujem da će ovo studijsko putovanje pokazati da je ono jedno sasvim uobičajeno - kaže Dejan Ristić.

Informer

Učenici bolje uče ako mogu da "dotaknu istoriju", ističe profesor Markov, i dodaje da će moći da razgovaraju sa stručnjacima upravo iz te oblasti.

- Ako izađete iz uobičajene uloge nastavnika, učenici sami proučavaju i istražuju. Oni postaju istraživači i kustosi. Imali smo inicijativu nedavno da se nastavna nedelja skrati na četiri dana, hajde da to promenimo i da četiri dana imamo klasičnu nastavu, a da peti dan bude posvećen interesovanjima učenika i specifičnostima predmeta, gde bi se organizovale posete muzejima, studijska putovanja i slično - rekao je profesor Markov.

Kada je ovakva vrsta sećanja konstruktivna i važna, a kada produbljuje animozitet između dve države?

- Sećanje na tragične događaje iz prošlosti, ukoliko je zasnovano na znanju, na humanističkim vrednostima, katarzično je i to je način da dosegnemo mir i toleranciju. Sećanje zasnovano na mržnji, na potrebi za osvetom i nasiljem je antisećanje i to je ono protiv čega se Muzej bori upravo obrazovnim programima - naglašava Dejan Ristić.

Direktor Muzeja žrtava genocida kaže da ovo nije prvo studijsko putovanje koje finansira Fondacija Muzeja, i da je ove godine već podržan odlazak 10 škola i svakako će nastaviti u zavisnosti od sredstava kojima Fondacija Muzeja raspolaže.