Milica je jedina žena mašinovođa, a muškarci kada je vide pada im vilica: "Kolege su me čudno gledale, ali.."

Za Informer.rs Milica otkriva kako je upolivila u ove vode, kao i koje su mane i vrine ovog, da kažemo muškog posla. 

- Tim poslom sam počela da se bavim, tako što sam još kao mala sa svojim roditeljima išla da se vozim vozom i ta želja mi se probudila još dok sam bila dete, zanimalo me je koja to sila i moć koja pokeće sve vagode. Kada sam upisivala školu, videla sam poziv mašinovođe, i to mi je bilo jako zanimljivo. Kroz školu sam shvatila koliko je odgovoran posao i imala sam, još jednu koleginicu ali ona više ne radi - priča nam Milica. 

Kako kaže, tokom školovanja je shvatila težinu posla, obimno gradivo i veliku odgovornost morala je da savlada za samo četiri godine.

- Strah nakon polaganja teorije sam imala, a potom i strah od kolega...razmišljala sam kako će me prihvatiti, i kako ću se ja uopšte snaći, jedno je velika ljubav prema poslu, a drugo je ono što se zaista dešava na delu. Takođe, zanimalo me je kako ću da ukrotim lokomotivu i tada sam dobila još veću želju jer su mi kolege pomogle mnogo - priseća se Milica svojih početaka. 

"Morate biti sabrani uvek, u slučaju nekog dešavanja"

- Putovala sam u Beograd i Crnu Goru, za sada je to ruta koju sam radila, ali moram da kažem da ja već 13. godina ne radim taj posao, nažalost.  Planove imam, ja sam se nadala da ću biti primljena na konkursu, ali nisam, ipak ja ne želim da odustanem - ističe Milica. 

Da joj je sve bilo lako, kaže, nije. 

- Najteže je bilo da savladam lokomotiovu na padu, kako da reagujem sa brzinom i kočnicama a najlakše, signali, nije to mnogo teško. 

Najveći strah je imala od kolega, a onda je došao red da i njih upozna. 

- Kolege su me gledale čudno, ali su bili sjajni, a kada sam sela da vozim bile su razne reakcije, bili su srećni i uzbuđeni kao i ja. To je bila moje velika želja, i jako patim sada za tim. Opet ponavljam, nisma primljena sada na konkursu, primili su mog kolegu, ali mene nisu i ja sam srećna zbog njega, a ja sam jedina žena mašinovođa u Crnoj Gori pošto mi je jedna koleginica sada otišla u penziju. Nadam se da ću biti primljena jednog dana, ja neću odustati - zaključuje Milica za naš portal.