Jeziva upozorenja genetičara u Srbiji! Svaki šest par muči muku sa začećem

Pored fizičkog aspekta, izazovi sa ostvarivanjem roditeljstva postoje na društvenom i kulturološkom nivou, kao i na psihološkom, što je bio i fokus ovogodišnje Evropske nedelje neplodnosti.

Miodrag Stojković, genetičar i embriolog ističe da je neplodnost globalan problem, te da je i u Srbiji, kao i u ostatku sveta, svaki šesti par ugrožen.

- Kad sam krenuo sa radom u Leskovcu bio je svaki sedmi ili svaki osmi par ugrožen, sada vidimo tu tendenciju da od svakog šestog dolazimo do svakog petog para koji je ugrožen, bilo muškim ili ženskim sterilitetom. Neko je izračunao da je trenutno u Srbiji verovatno oko 400.000 parova uključeno u borbu sa sterilitetom. Jedan dobar deo tih ljudi će morati da zatraži vantelesnu oplodnju - objašnjava doktor Stojković.

Ističe da je problem više kod žena, jer je, kako kaže, u ovom slučaju žena bitniji faktor.

- Kad pogledamo statistiku ljudi koji su u reproduktivnoj dobi 11 odsto žena će imati problem sa sterilitetom, dok je kod muškaraca taj procenat od sedam do devet. Nas, koji se bavimo ovim poslom, najviše brine, ne faktori za koje znamo da prouzrokuju sterilitet, već to što postoji jedan dobar broj ljudi kod kojih je sve u redu na papiru a ne dolazi do začeća i njih je jako veliki broj – od 30 do 35 odsto - navodi on.

Prema rečima Stojkovića, ovakvi problemi nisu postojali ranije, a razlog rastu njihove učestalosti vidi u brojnim faktorima.

- Promenilo se mnogo toga, socio-ekonomski faktori, naročito kada se parovi odlučuju za proširenje porodice. Ljudi se sve kasnije odlučuju da postanu roditelji i samim tim kvalitet biološkog materijala opada. Studije koje su rađene pre 50 godina na muškarcima koji su radili spermograme pokazuju da se taj broj do danas prepolovio. SZO je objavio podatak da je 1950-ih godina žena u proseku imala petoro dece. To danas nije slučaj. U Srbiji imamo pojavu da danas skoro 52 odsto parova ima jedno dete, 40 odsto dva deteta, a samo 6,7 odsto ima tri - navodi on.

Informer

Stojković objašnjava i da se promenio i sam način života, a kao poseban faktor ističe i uticaj zagađene ljudske sredine što, kako kaže, naročito opterećuje našu zemlju.

- Nezdrav život i ishrana naročito utiče na neplodnost. Tri glavna faktora su nikotin, alkohol i gojaznost, zatim koliko je zagađenoj sredini izložen taj par. Postoje dokazi da život blizu velikih zagađivača dovodi do pojave steriliteta i gubitka ranih trudnoća - objašnjava Stojković.

Prema rečima profesora Stojkovića, najveći neprijatelj u borbi za potomstvo je vreme i zato ističe da je potrebno reagovati što pre ukoliko se posumnja da problem postoji.

- Ako posle 6 meseci nema trudnoće bilo bi poželjno da se krene sa analizom u čemu je problem. Ako je rešiv, treba ga lečiti. Bitno je da krenu i da ne odustanu. Najbitnije je da, kad potraže pomoć, saslušaju i prihvate savet lekara - navodi on.