Umro Ćira, heroj sa Košara: Borci se opraštaju potresnim rečima

Aleksandar Ćirić je rođen 1970.godine u Kosovskoj Mitrovici. Posle osnovne i srednje škole u rodnom mestu, prvo je završio Školu rezervnih oficira pešadije u Bileći, a potom 1991. godine i Vojnu akademiju Kopnene vojske u Sarajevu.

U profesionalnoj službi u Vojsci Srbije, bio je sve do penzionisanja u maju ove godine. 

Kao oficir herojske 125. motorizovane brigade Ćirić je bio učesnik Bitke za Košare, tokom NATO agresije 1999.godine, u kojoj je i ranjen.

Prethodno je bio i učesnik oružanih sukoba u Sloveniji i Hrvatskoj. Za ratne i vojne zasluge odlikovan je Medaljom za zasluge i Vojnim spomen-medaljama. Poslednje, skoro, dve ipo decenije živeo je u Kruševcu.

Sahrana penzionisanog majora Aleksandra Ćirića biće obavljena u sredu u 14 časova, na Novom groblju u Kruševcu.

Na večni počinak ispratiće ga rodbina i prijatelji, ali i njegovi drugovi sa ratišta.

Ivica Lazić, njegov ratni drug, napisao mu je potresno pismo kojim se oprašta od svog Ćire. 

- Utihnuo je jedan gromki glas, glas koji nas je vodio napred bez straha šta nas čeka iza ugla. To je bio glas jednog: sina, supruga, oca, brata, kuma, druga i prijatelja. 

- U tebi smo videli jednu ljudsku gromadu koja je čvrsto stajala pred nama kao oličenje plemenitosti i dobrote. Svima si bio uzor i uvek si vladao situacijom. Bio si vojničina, učestvovao u ratu u Hrvatskoj i Sloveniji a kasnije i na Kosovu i Metohiji i tom prilikom u bici za Košare bio ranjen. Što pokazuju i odlikovanja koja si dobio!

- O tome nisi govorio! O svemu ovome malo ljudi zna. Znaju samo oni sa kojima si bio rame uz rame dok se pucalo. 

Usta su ti uvek bila puna članovima svoje porodice!

- Ponosio si se i hvalio uspesima i nestašlucima dece. Brinuo za suprugu i roditelje kao i za brata i njegove. 
Ali nikada nisi zaboravio na nas ostale. I najbolji si bio u ulozi oca gde si nam ostavio domaći zadatak. 

- Sa tobom smo se smejali i kad nam nije bilo do smeha. Na poslu smo ispijali kafu u ogromnim količinama, radeći prekovremeno. Kada bi došli kući na vreme deca bi se radovala misleći da su nas pustili ranije. Svaki trenutak sa tobom bio je dobro iskorišćeno vreme. 
- Izgubio si samo jednu itku, bitku u kojoj nema pobednika. 
A u našim srcima ostala je velika praznika koja ne može nisa čime da se popuni. 

Inače, u njegovom rodnom gradu postavljeni su i bilbordi sa njegovim likom. 

U znak sećanja na heroja.