Ceo svet od njih zavisi: Bez ovoga nam nema budućnosti

Bez takozvanih kritičnih mineralnih sirovina nema budućnosti. Reč je o mineralima bez kojih je nemoguć razvoj i proizvodnja novih tehnologija, poput litijum-jonskih baterija, ekološki prihvatljivih vozila, ali i proizvodnje "zelene energije".

Svetska banka predviđa da će do 2050. godine biti potrebno 500 odsto više minerala kao što su grafit, litijum i kobalt jer se u suprotnom ne mogu izgraditi zelene tehnologije kao što su vetroturbine, solarna i geotermalna energija i skladištenje energije.

Litijum bi, kako se navodi, mogao da reši najveći izazov energetske tranzicije, a to je skladištenje energije. Ovaj mineral je ključan za elektrifikaciju transporta, koja je presudna za uspeh zelene tranzicije i ciljeve dekarbonizacije. On se, takođe, koristi u baterijama za sisteme za skladištenje energije i u manjim proizvodima kao što su baterije za pametne telefone i električne bicikle. Prednosti litijum-jonskih baterija su u tome što su lagane, brže se pune, duže traju i imaju veću gustinu energije od alternativa.

Električna vozila

Prognozira se da će električna vozila činiti 50 odsto lakih prevoznih sredstava na putevima do 2030. godine, što znači da će svetska potražnja za litijumom porasti. Odustajanje od vozila sa unutrašnjim sagorevanjem i elektrifikacija transporta sa ciljem smanjenja emisije gasova staklene bašte inicira novu industrijsku revoluciju i otvara novi ekonomski segment E-mobilnost. Procenjuje se da će globalno u E-mobilnost u periodu do 2030. godine biti uloženo više od jednog triliona evra (milion milijardi evra).

Informer

Kolika je važnost kritičnih mineralnih sirovina, pokazuje to što Evropska unija usvaja Zakon o kritičnim mineralnim sirovinama, koji će početkom 2024. stupiti na snagu, a čija je prvenstvena uloga dogovor o ciljevima za domaće snabdevanje mineralima kao što su litijum i nikl, a sve kako bi se smanjilo oslanjanje na treće zemlje, odnosno Kinu.

EU je 2020. napravila poslednju verziju svoje liste 30 kritičnih mineralnih sirovina, a mnogih ima i na našoj teritoriji. To su nafta i prirodni gas, ugalj, rude bakra, zlata, olova, cinka, bora, litijuma, kao i uljni škriljci.

Da bi se postigla nezavisnost, pre svega, od Kine, Evropa razvija sopstvena nalazišta litijuma, kojih ima u više država.

Jedno od najvećih nalazišta locirano je u Češkoj, kod mesta Cinovec, smeštenog u regiji na granici sa Nemačkom. Tu se nalazi oko tri do pet odsto svetskih rezervi litijuma.

- Litijum je ključna sirovina za elektromobilnost, posebno za skladištenje električne energije. Zato radimo na tome da počnemo sa eksploatacijom što je pre moguće, idealno do 2026. godine - najavio je Petr Fijala, premijer Češke, u kojoj vlada prava "litijumska groznica".

A gde je Srbija?

Australijska kompanija "Vulkan enerdži" trenutno radi na pilot-projektu u dolini Gornje Rajne u Nemačkoj. Ideja je da se proizvede litijum bez emisija ugljenika korišćenjem geotermalne energije za ekstrakciju podzemnih slanih voda koje sadrže litijum iz Gornje Rajne. Probno postrojenje "Vulkan" u Nemačkoj radi od aprila 2021. i očekuje se da će pokrenuti komercijalnu proizvodnju 2025. godine.

Informer

I u Finskoj se intenzivno radi na eksploataciji litijuma. Naime, finska kompanija "Keliber oj", specijalizovana za rudarstvo i hemikalije za baterije, trenutno vodi projekat na zapadu ove zemlje sa ciljem dostizanja proizvodnje od 15.000 metričkih tona litijum-hidroksida godišnje počevši od 2025. Kompanija, takođe, teži održivoj proizvodnji. Potencijal ovog ležišta je privukao pažnju velikih investitora, pa je južnoafrički rudarski gigant "Sibanje-Stilvoter" preuzeo 79% vlasništva nad projektom. Inače, projekat je u februaru ove godine dobio sve dozvole koje su neophodne da bi počela izgradnja.

Odmah iza Češke, po bogatstvu litijuma, nalazi se Srbija. Prema podacima sa sajta "Grin Juropijan žurnala", u Srbiji ima oko 1,2 miliona tona litijuma, što nas čini jednim od najvećih nalazišta u Evropi. Ipak, Vlada Srbije je u januaru 2022. godine odustala od projekta "Jadar", čime je Evropa ostala bez potencijalno najvećeg izvora litijuma.