Živan je najstariji muškarac u Srbiji: Sa 106 godina živi potpuno sam, a evo šta je njegov savet za dugovečnost

On je postao najstariji živi čovek u Srbiji nakon smrti 107-godišnjeg Sime Ivoševića, 22. oktobra prošle godine.

Živanova majka Persa i otac Radič imali su 11 dece, od kojih je osmoro umrlo. Živan je jedan od troje preživelih. Latvice su, inače, u vreme Živanovog rođenja pripadale Austrougarskoj monarhiji. 

U školu je išao samo tri godine, dok nije dobio prve batine od učitelja, nakon čega je prestao da ide u školu. Do svoje dvadesete čuvao je stoku, da bi se zatim pridružio kraljevoj vojsci i tu ostao. 

Najstariji aktivni lovac Evropi

Kada je izbio Drugi svetski rat, Živan je prvo mobilisan u četnike, gde je proveo godinu dana i učestvovao u pet borbi, između ostalog i sa ljotićevcima, a zatim u partizane, gde je takođe proveo godinu dana i jednom se čak našao pred streljačkim strojem, ali se spasao. 

Uspeo je čak da pobegne iz vojne bolnice, iz fašističkog lagera u Skoplju, zahvaljujući jednoj ženi koja mu je kroz žicu proturila civilno odelo. U tom odelu uspeo je da prođe celu okupiranu Srbiju i stigne do svojih Latvica. 

Informer

Posle rata posvetio se poljoprivredi, napravio je kuću u rodnom selu i stekao porodicu. Ženio se dva puta, jednom 1937. godine, a drugi put 1951. Prva žena mu je umrla 1950. Sa njom je imao petoro dece. Druga supruga je preminula 2004. godine. I sa njom je imao dve ćerke. Imao je i jednu usvojenu devojčicu, kako kaže poćerku. Danas ima više od 30 potomaka. 

Široj javnosti postao je poznat tako što je sa 102 godine bio najstariji aktivni lovac u Srbiji, ali i celoj Evropi.

Njegov recept za dugovečnost su umerenost i vera

Njegov recept za dugovečnost, kako sam kaže, jeste da u svemu bude umeren, pomiren sa Bogom, da "ima Boga u duši", da čita Sveto pismo i pali nedeljom tamjan, da bude pošten, da se drži dobrih ljudi i beži od zlih. Kako kaže, mržnja je smrt za organizam, a dugovečnost donose ljubav i vera. 

Nervira ga što poslednjih godina ima problema sa sluhom i koristi štap. Nedostaje mu društvo i razgovor. Ujutro, kad ustane, popije jednu kafu i popuši jednu cigaretu, i to je to za ceo dan, osim kad mu neko svrati u goste. Onda ume da zapali i po dve-tri. 

U planinskoj kući živi sam, nema vode, nego mu donose dobronamerni ljudi u kanistrima. Sam kuva otkad je udovac i sam čisti. Iako mu je 106 godina i dalje može da čita, iako teže, a ponešto od svojih sećanja i zapiše u dnevnik. I dalje pamti, prema sopstvenim rečima, imena svih dobrih ljudi koji su mu u životu pomogli, prenosi infoliga.