Ko je obrazovaniji, žene ili muškarci? Poslednji popis otkrio koji pol je željniji znanja, ali i koliko još ima nepismenih Srba!

Rodno senzitivna statistika svedoči da je veći broj žena (24,03 odsto) nego muškaraca (20,73 odsto) stekao više ili visoko obrazovanje, a najveći udeo osoba sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim gradskim opštinama Vračar (61,8 odsto), Novi Beograd (50,4 odsto), Savski venac (53,7 odsto) i Stari grad (59 procenata), dok je najmanji udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem u opštinama Malo Crniće (5,6 odsto), Žabari (6,1 odsto) i Gadžin Han (6,6 odsto).

Stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je u odnosu na poslednji popis stanovništva 2011. godine značajno povećan udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem - sa 16,24 odsto na 22,44 procenta, kao i udeo lica sa srednjim obrazovanjem - sa 48,93 odsto na 53,08 procenata, dok je zabeleženo smanjenje udela lica bez školske spreme i sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem - sa 13,68 procenata na svega 6,28 odsto.

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, manje od 38.000 osoba u Srbiji starijih od deset godina je nepismeno, a nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca - udeo žena u ukupnom broju nepismenih iznosi 71 odsto.

Više od polovine nepismenih ima 65 i više godina, a najveći udeo nepismenih u stanovništvu živi u Bujanovcu (3,6 odsto), Petrovcu na Mlavi i Novoj Crnji (po 2,7 odsto), Bojniku (2,6 odsto) i Plandištu (2,3 odsto).

U periodu između dva poslednja popisa udeo nepismenih lica u stanovništvu starijih od deset godina smanjen je sa 1,96 odsto, koliko ih je bilo na popisu stanovništva 2011. godine, na 0,63 odsto.

Kako ističu u našoj nacionalnoj statističkoj ustanovi, školska sprema naših sugrađana je povoljnija iz popisa u popis, jer generacije koje su završile osnovnu školu ili samo četiri razreda osmoletke, polako umiru, a zamenjuju ih generacije koje su rođene u vreme kada je osnovno obrazovanje postalo zakonski obavezujuće.

Osim toga, veliki broj privatnih fakulteta i srednjih škola, koji je osnovan u poslednje dve-tri decenije, u velikoj meri menja, odnosno "popravlja" obrazovnu statistiku naše zemlje.