Žena lovac sa juga Srbije: Stanče iz Vranja je sa 14 godina uhvatila pušku i od nje se ne odvaja

 Njen otac je bio strastveni lovac i kad god bi se vratio iz "pohoda" ona je volela sa svojim drugovima i drugaricama iz komšiluka da pažljivo osmotri njegovu lovinu. Divili su se i njegovoj zelenoj uniformi, ali i pušci koju je on uvek od njih sklanjao na bezbedno mesto.

- Prvi put je svima nama dozvolio da se oprobamo u gađanju tek kada je procenio da može da nam da pušku u ruke. Sećam se da nam je tada organizovao gađanje njegovom puškom sa zadatkom da pogodimo konzerve koje nam je na pristojnoj udaljenosti vezao kanapom za drvo. Tada sam se pokazala dobrim strelecem i otac je odmah shvatio da imam odlične predispozicije za lovca - priča za Agroklub Stanče.

Ona je imala tu sreću da se uda za čoveka koji je i sam gajio pasiju prema istom sportu tako da je i posle udaje nastavila nesmetano ovim da se bavi, ali i da u retkim trenucima odmora s njim uživa u prepričavanju priča. Za razliku od supruga koji je više voleo da ide u lov na krupnu divljač ona se specijalizovala za poljski, odnosno na sitnu divljač - jarebice, fazane, prepelice, zečeve.

Kaže da posebno uživa u lovu na ove vrste životinja zato što tu treba da pokaže sve svoje veštine.
Ističe i da je dodatno lovačko iskustvo stekla u vranjskom Lovačkom udruženju "Fazan" gde je naučila da bavljenje ovim ne predstavlja samo odlazak u lov nego i briga o životinjama u zimskim i letnjim mesecima kada im čovek mora pomoći da prežive ekstemne temperature.

U lov ona obavezno odlazi u pratnji svoja dva lovačka psa - breton rase i nemačkog dugodlakog.
Posle dobro obavljenog lova družini kojoj pripada i Janjićeva je najslađi ručak koji pojedu u prirodi. Uz vatru pričaju i o osvojenim nagradama na takmičenjima, gde je i sagovornica u disciplini gađanja glinenih golubova pre godina svom udruženju donela bronzanu medalju.