JAVNA DEBATA REŠAVA NEDOUMICE JAVNOSTI! Dijalog o rudarstvu neophodan je za sve

Srbiji je neophodan širok društveni dijalog o rudarstvu u koji bi bili uključeni svi zainteresovani - od investitora, preko države, do pojedinaca, a kako bi se došlo do prihvatljivih rešenja za rudarske projekte. Zelena tranzicija koju sprovodi ceo svet nemoguća je bez rudarstva, odnosno sirovina koje ono obezbeđuje.

Evropska unija je definisala listu kritičnih mineralnih sirovina i način na koji će se one obezbeđivati. Na njoj se nalazi i litijum, koji je ključan za elektrifikaciju transporta. Prelaskom na električna vozila smanjila bi se emisija gasova staklene bašte štetnih po atmosferu. Osim toga, litijumske baterije su ključne za skladištenje energije iz obnovljivih izvora.

Informer

Dijalog je važan kako bi se na osnovu činjenica sagledali svi aspekti jednog projekta i kako bi se našla najbolja rešenja za sve zainteresovane strane.

Javnost zbunjena

I u Srbiji je odnedavno ponovo pokrenuta debata o litijumu, a značaj dijaloga je da se sagledaju činjenice i da se čuje glas struke nasuprot dezinformacijama i politizaciji.

Redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević govorio je o ovoj temi i istakao da većina javnosti nije zainteresovana za problem litijuma, a kada se zainteresuje, ostaje zbunjena.

Informer

- Imate ljude koji pričaju da je dolina Jadra neprocenjivo bogatstvo za poljoprivredu, izvore vode, turizam. Sa druge strane imate ljude koji govore da je rudno bogatstvo doline Jadra rešenje za brojne probleme. U svemu se pojavljuje jedna manja, agresivna grupa ljudi koja, iz meni nepoznatih razloga, pokušava da spreči eksploataciju litijuma. Vrlo malo se čuje zainteresovana javnost, pre svega ljudi iz Jadra. I kada se čuju, oni su pod uticajem različitih političkih opcija. Za rudarske projekte nije dobro da budu pod uticajem politike, a ovde imamo potpunu politizaciju. To znači da se u toj politizaciji ne čuju inženjeri, već neki drugi - a to nije dobro - rekao je Knežević.

Kako kaže, održivo rudarstvo je moguće, kao što i većina svega mora da bude održiva.
- Kako sve napreduje, napreduje i rudarstvo. Svi standardi koji se primenjuju u Evropi primenjuju se i u Srbiji.

Prihvatljiv uticaj

Prema njegovim rečima, Studija procene uticaja na životnu sredinu preventivni je dokument koji svima (budući investitori, finansijeri, "država", stanovništvo u okruženju, lokalna zajednica) treba da pokaže da li je ekološki moguće napraviti projekat koji neće imati preterane uticaje.

- Svaka aktivnost ima određeni negativni uticaj na okolinu, ali ako je uticaj prihvatljiv, onda se sa tom aktivnošću nastavlja. Imate tri važna dokumenta: Studiju procene uticaja na životnu sredinu, monitoring i auditorski izveštaj. Studija procene uticaja na životnu sredinu daje predviđanje budućeg uticaja i mera za ublažavanje, monitoring prati i utvrđuje kakvo je trenutno stanje, a auditorski izveštaj nam govori kakvo je bilo stanje u proteklom periodu. Tek kada se sva tri spoje, imamo kontinuiranu kontrolu uticaja na životnu sredinu određenog subjekta - pojasnio je profesor Knežević.

On je poručio da je nemoguće zamisliti svet bez rudarstva i geologije.

- Vi nemate nijednu građevinu kojoj nisu prethodile geološke aktivnosti. Gde god da se okrenete, stvari su sačinjene od mineralnih sirovina koje se dobijaju rudarstvom. Staklo, na primer, pravi se od kvarcnog peska, koji se dobija rudarstvom. Izvor svih sirovina je rudarstvo. Ako nemate sirovine, niste konkurentni. Spisak kritičnih mineralnih sirovina sastoji se od onih za koje se procenjuje da će potražnja za njima biti veća nego ponuda. Na toj listi je i litijum - jasan je profesor Knežević.