Emotivan trenutak! Pradeda pre smrti ostavio pismo nasledniku koje je otvorio prvog dana punoletstva - Evo šta je želeo da mu poruči!

Na društvenoj mreži X tako je podeljena jedna priča, koja nikoga nije ostavila ravnodušnim.

Naime, korisnik je podelio sa svojim pratiocima da je pradeda njeogovog najboljeg druga umro sa 99 godina. Dočekao je njegovo rođenje ‘96. i umro u januaru 2000. U leto ‘97. napisao mu je pismo i zamolio njegove da ga sačuvaju i daju mu ga tek na prvi dan punoletstva.

- Dragi moj dečko Danas, kada je ova hartija dospela u tvoje ruke, jeste 14.7.2014.godine i i ti slaviš punoletstvo! Dobrodošao u svet muškaraca. Dok ja ovo pišem, 15.7.1997. godine, u danu kada je tvoj prvi rođendan samo par desetina sati iza nas, ja sam najsrećniji pradeda. 

- Meni nije ostalo još mnogo ali zbog toga nisam tužan. Kada sam bio u godinama u kojim se ti sad nalaziš, imao sam neobičnu želju da umrem mlad. Valjda jer je moj otac, tvoj čukundeda, mene dobio kao osmo dete sa 64 godine. Otišao je u raj 21 godinu kasnije.

- Međutim, zdravlje ga nije služilo od kako sebe pamtim. Gotovo da je s bilo kog aspekta neobjašnjivo kako je navršio 85. godinu života, a koliko god surovo zvučalo, možda bolje da nije. Zato sam, ozlojeđen i ljut, mislio da je starost kazna, da u njoj nema ničeg lepog i ja sam ti rešio da nipošto ne doživim pedesetu godinu Trudio sam se, svojski i dugo, da svaka moja životna navika bude u službi moje relativno rane smrti.

- Dobar deo najboljih čovekovih godina protraćio sam živeći u nebrizi o sebi, svom telu ali još gore - svom duhu On je bio slomljen na toliko delova, da čak i kada bih sklopio jedan deo, delovi moje duše kao najopasniji sitni komadi razbijene čaše što se zariju u petu, zarili bi se u centar moje pameti i podsetili me na ono našta sam se zavetovao davnih dana. Ovo ne govorim da bih izazvao sažaljenje, još manje da bih otkrio razlog svog oporavka, jer on je živ i tebi blizak, već da bih ti se izvinio.

- Nisi jedini koji je primio moje iskreno izvinjenje ali ono upućeno tebi, želim da bude najglasnije. Godine tvog života u kom bi me dovoljno poznavao da moje tiho ‘izvini’ bude dovoljno, neću dočekati. 

- Izvini, jer nisam znao da ćeš me pred kraj života čekati ti. Po svakoj logici, nisam mogao da znam ali i dalje ne opraštam sebi. Kada gledam tvoju riđu kosicu, tvoj osmeh i kada dobijem tu čast da te zagrlim i primim zagrljaj od tebe, u isto vreme osećam radost kakvu do sada nisam, ni po vrsti ni po intenzitetu, ali osećam i kajanje koje mi je tu, u uglu svesti, kao strašan podsetnik na kukavički pogled na život u vreme kada sam bio tvojih godina, a osim tebi izvinjenje dugujem i samoj ideji života.

- Tvoja baka Olja, tvoj otac Miroslav, njegov brat Janko i njihova sestra Gordana, odavno su razlog zbog kojeg se nerado sećam svog ruganja životu, ali ti - Petre, došao si kao životni desert, koji konzumiram sa uživanjem i ponizno, svestan da to parče kolača nisam zaslužio.

- Dragi moj, pišem ti ovo jer znam da, bez obzira na sve okolnosti, sa 18 godina nikom nije savršeno. Preispitivaćeš sebe i svoje postupke, u ovoj ili onoj meri, shvataćeš mnogo šta tragično ali te molim - ne proklinji život ne jer će ti on za zlo uzeti, nego da bi mogao da ga pogledaš u oči kada te nagradi, a hoće. Ja, sad kad mi je poslao tebe, sa glupavim osmehom skrećem pogled kada me njegove krupne zenice fiksiraju Voli te pradeda Stojan Kelonarović (rođen kao Stoian Kelonaru).

- P.S. reci kevi da malo oladi od ove mržnje prema Slobi. Opet je lupala u jebene šerpe jer su je napujdali Pešićka i Đinđić. Sine, jednu stvar znaj, Nikad protiv države, kao ova banda što okupira ulice Ako si i ti kojim slučajem ko ona, žuti bandit, puši ku*ac i zaboravi na sve ono - navodi se u ovoj objavi.

Spekuliše se da li je priča istinita ili fikcija korisnika pomenute društvene mreže, ali u svakom slučaju je lepa priča, puna emocija.