Stiže li sneg u maju?! Evo kada i gde je u Srbiji palo 80 centimetara snega!

Poslednjih godina primetne su sve blaže zime, uz temperature iznad proseka, a sve manje je i snega.

Tako u sezoni 2019-2020. snega skoro i da nije bilo u Beogradu.

Ozbiljan nedostatak snega u Beogradu i u delovima Srbije veoma česta je pojava prethodnih godina.

Često se dešavaju i ekstremne situacije, odnosno da sneg padne van zimske sezone.

Ipak, prošlogodišnji april nam je već 3 godine zaredom doneo neobičan izuzetak, a april 2021. godine zabeležio je prvi sneg u Beogradu još od aprila 1996. i 1997. godine kada je poslednji put padao u prestonoci.

Informer

Inače, prosečan datum padanja poslednjeg snega u Beogradu je 23. mart, što ne znači da ne može da pada ranije ili kasnije, pa je tako najkasnije padanje snega zabeleženo 11. maja 1953. godine.

Sneg u maju

Sneg u maju veoma je retka pojava u Srbiji, ali nije neuobičajena. Javlja se uglavnom pri jačem zahlađenju, uz prodor polarnog vazduha sa severa i istoka, uz dotok vlage sa Mediterana.

Sneg u maju u Srbiji pada uglavnom u planinskim predelima, naročito iznad 1000 metara nadmorske visine, pa tako i te kako zna da zabeli Kopaonik, Staru planine i druge više planine, ali i niže planine, poput Zlatibora. Tokom tih dana temperature odu i u minus, a sneg zna uz jak vetar da napravi i pravu mećavu.

Pored planinskih predela, sneg zna u maju da zabeleži i ništo niže predele, uglavnom južne, jugozapadne i zapadne Srbije i tada zabeli i predela na oko 400-500 metara nadmorske visine. Tada sneg zna da zabeli šire područje Ivanjice i Arilja, ali i Bajine Bašte i Ivanjice i da napravi katastrofalnu štetu na poljoprivrednim i ratarskim kulturama, naročito malinama. Takav slučaj zabeležen je maja 2012. godine. Tada je sneg zavejao i Sarajevo kao usred januara.

Informer

Srećom, kada su gradovi u nizijama u pitanju snežni pokrivač u maju skoro da je nemoguć, iako je bilo u prošlosti da su provejavale pahulje.

Ne tako davno, u vreme ciklona koji je u maju 2014. godine doneo Srbiji katastrofalne kiše i poplave, bilo je i više negop hladno da na višim planinama budu u obliku snega, pa je tako na Kopaoniku palo za dva dana skoro 90 milimetara padavina i to u obliku snega, a visina snežnog pokrivača dostigla je čak 58 centimetara, da bi se u narednih pet daa ovaj snežni pokrivač u potpunosti otopio.

Sneg u maju najčešći je na visokim planinama Kosova i Metohije, poput Šar Planine, Prokletija i drugih, čiji vrhovi prelaze i 2500 metara nadmorske visisne, a sneg u proseku visine od jednog metra na tim visinama se zadržava i tokom većeg dela juna, a slično je i u višim predelima Alpa.

Informer

Ipak, ove sezone, snega na planinama ima u vrlo malim količinama, pa ga tako ovih dana ima samo iznad 1500 metara, a Kopaonik meri samo 10 cm. Dakle, čak i tamo gde ga ima, ima ga znatno ispod proseka i to ne samo na planimama Srbije, već i cele južne Evrope, gde snega na visinama od 1500 do 2000 metara ima znatno ispod proseka.

Kada se sneg javi tokom proleća, velika šteta može biti pričinjena i zbog veoma mokrog i vlažnog snega, koji kao takav i kao dosta težak može da ošteti vegaticiju, da polomi grane, obori drveća, pa čak da napravi štetu i na elektromrežama.

Pored snega, veća opasnost od njega je pojava kasnog prolećnog mraza, koji zna da se javi jačk i u nižim predelima Srbije i da napravi veliku štetu poljoprivrednim i ratarskim kulturama.

Prosečna jutarnja temperatura u maju je od 10 do 16°C, a prosečna maksimalna dnevna od 20 do 26°C.

Inače, maj u Srbiji odlikuju se veoma promenljivim i nestabilnim vremenom, uz česte grmljavinske nestabilnosti i lokalnu pojavu grada.

Informer

Pored juna, maj je mesec koji je u proseku najkišovitiji u Srbiji.

Kada počinju snežni dani?

Prosečno padanje prvog snega u Beogradu je 23. novembra, ali poslednjih godina taj datum zna čeato da bude probijen i to ne samo za mesec dana, već nekada i mnogo duže, kao što je bio slučaj 2020. godine kada je prvi sneg u Beogradu padao u vreme kad mu se više niko nije nadao.

Ipak, sneg u Beogradu znao je da pada ne samo u novembru i to na početku meseca, već i tokom oktobra.

Poslednjih 10 do 15 godina padalo je manje snega nego što je uobičajeno. U vreme naših baka i deka bilo je jačih zima i većih padavina, pa onaj sneg do kolena koji nam oni stalno spominju, za nas je kao legenda.

Ako posmatramo slike pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, zime su bile drugačije nego danas.

Informer

Posle sedamdesetih postalo toplije na globalnom nivou. Sada je dosta promenljivo,pa 2007. i poslednjih zima skoro da nije ni bilo snega u Beogradu, a na primer 2012. godine imali smo jako hladan februar, kada su Srbija i Beograd bili zavejani snegom i ledom, a proglašeno je i vanredno stanje. Taj februar bio je veoma hladan, a ako zimu posmatramo kao celinu (decembar, januar, februar) zbog znatno toplijeg decembra i januara bila prosečna.

Kako je snega sve manje, današnji mališani uskoro bi mogli da ga gledaju samo na televiziji. I da slušaju o čuvenoj 1962. godini kada je u Beogradu bilo čak 80 centimetara "beline", odnosno 1999. i 2011. kada smo imali čak po 44 dana pod snegom.

Informer

Ovo su neke činjenice:

Najraniji sneg otkad se vrše merenja u Beogradu pao je sad već dalekog 7. oktobra 1897. godine

Najraniji snežni pokrivač u Beogradu se formirao 20. oktobra 1908. godine, a najkasniji snežni pokrivač se formirao 22. aprila 1997. godine

Maksimalne visine snežnog pokrivača po mesecima:

oktobar – 16 cm (28.10.1905);

novembar – 39 cm (07.11.1995);

decembar – 65 cm (02. i 05.12.1921);

januar – 61 cm (16.01.1935);

februar – 80 cm (03.02.1962);

mart– 44 cm (17.03.1962);

april– 15 cm (4. april 2023, u višim delovima grada 30 cm);

Najveća visina snežnog pokrivača u Beogradu iznosila je 80 cm (03.02.1962).

Prema trenutnim prognozama, iako se u narednom periodu u Srbiji očekuje zahlađenje, ono neće biti u obliku da sneg pada u nižim predelima, bar u narednih desetak dana.