Penzioneri, možete da odahnete: Evo kako se penzije usklađuju sa platama - samo prosperitet!

Učešće penzija u bruto domaćem proizvodu u 2023. godini bilo je 9,5 odsto. S obzirom na poslednje uvećanje penzija 14,8 odsto od 1. januara ove godine, očekuje se da će njihovo učešće u BDP-u u 2024. godini da poraste na 10,5 odsto, što je u skladu sa projekcijama iz aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Poslednjim izmenama Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da učešće penzija u BDP-u bude do 11 odsto.

Postavlja se pitanje koliko bi eventualno moglo da bude neko povećanje penzija u ovoj godini i mogu li penzije da prate rast plata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da penzije nisu dovoljno brzo pratile rast plata koje su, kaže, u poslednjih deset godina drastično porasle i da zato želi da se prema penzionerima „ophodimo po švajcarskoj formuli da bi brže pratili plate“.

U Fiskalnom savetu kažu da ono što je, inače, za Srbiju sada bitno i bitnije od samog dogovora sa MMF-om, jeste fiskalno pravilo koje je zapravo utvrdilo da bi penzije trebalo da gravitiraju ka 10-10,5 odsto BDP-a, pišu Penzionisani.rs

Informer

Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić rekao je za Euronews Srbija da je tako i napravljena formula za usklađivanje penzija.

Kako se usklađuju penzije

Do prošle godine švajcarska formula je bila da se penzije svake godine usklađuju za polovinu od stope rasta plata u privredi i polovinu od stope inflacije, odnosno rasta potrošačkih cena, objašnjava Minić.

Međutim, dodaje on, nakon poslednjih zakonskih izmena, postoji formula za usklađivanje koja zavisi od udela penzija u bruto domaćem proizvodu.

- Ako je (učešće penzija u BDP-u) do 10 odsto, onda penzije rastu onoliko koliko i plate. Ukoliko je između 10 i 10,5 odsto, onda ova stara švajcarska (formula) važi – polovina rasta plata, a polovina stope rasta potrošačkih cena. Ako prebacimo 10,5 odsto, u 2024. godini smo upravo na toj granici, onda bi trebalo da rastu samo za stopu inflacije. Krajnji rezultat je da, čak i ako penzije malo skoče, da li zbog većeg rasta plata ili nečega što se desilo pa su malo iskočile, ovo pravilo bi trebalo da ih vraća da uvek budu tu 10-10,5 odsto -  kaže Minić.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kazao je da bi penzioneri trebalo da se raduju kada je učešće penzija u BDP-u ispod 10 odsto, jer se tada usklađuju prema rastu plata.

- I to je onda malo brži rast. Suštinski, ograničavajući faktor za rast penzija jeste ta činjenica da su one zakovane, da njihove učešće u BDP-u ne bi smelo da bude više od 11 odsto - rekao je profesor Savić.