Foto: Shutterstock
Vesti
Svi su odbili doniranje, a mogli su da spasu čak 56 života! Od početka godine niko nije dao pristanak za transplantaciju
Ovo je poražavajuća činjenica, s obzirom na to da u Srbiji više od 2.000 ljudi čeka organ. S druge strane, jedan donor može da spase i do osam života.
Stručnjaci kažu da je svest građana o značaju doniranja na veoma niskom nivou, a brojne predrasude ih sprečavaju da daju saglasnost kada se desi da neko od članova njihove porodice doživi moždanu smrt.
Teorije zavere
Predsednik Udruženja "Zajedno za novi život" Mladen Todić, kojem je pre sedam godina saglasnost porodice donora spasla život, kaže za Informer da se svačega naslušao.
- Neophodno je kontinuirano informisati stanovništvo o ovoj temi i svim relevantnim činjenicama koje se nje tiču, kao što su pojam moždane smrti, procedura stavljanja pacijenata na listu čekanja i odabir onih koji će organ dobiti, način rada svakog transplantacionog tima... Temu transplantacije i doniranja organa prate mnoge predrasude i strahovi, a naš narod je uglavnom vezuje za trgovinu organima. To je rezultat toga što se u javnosti veoma malo govori o ovoj temi - napominje Todić i ističe:
- Neki čak pominju i "Žutu kuću", povezuju transplantaciju organa sa trgovinom beba... Kažu da, ako zaveštaju organe, postoji šansa da ih ubije neko. Ima i onih koji su uvereni, ako se odluče na ovaj korak, da im neće biti pružena medicinska pomoć ukoliko teško obole... Međutim, takve stvari su nemoguće. U samo jednoj proceduri transplantacije angažovano je na desetine medicinskih radnika. Ima i onih koji se pozivaju na verske razloge. Oni govore da se na taj način skrnavi telo, koje je Božje delo. A zapravo istina je samo da se na taj način spasava nečiji život. Tako je i moj bio spasen. Zahvaljujući porodici koja je tada rekla "da", moja ćerka odrasta uz svog oca!
Informer
Kada nastupi moždana smrt, nema leka
Načelnica Centra za transplantaciju srca Kliničkog centra Srbije dr Emilija Nestorović kaže za Informer da ljudi moraju da shvate da, kada nastupi moždana smrt, leka nema.
- Do nje najčešće dolazi nakon trauma glave u saobraćajnim nesrećama, ali i drugim moždanim krvarenjima, kao što je, na primer, pucanje aneurizme. Osobi koja je u takvom stanju organi mogu da se održavaju u životu najviše dva dana. Ona deluje kao da spava, a zapravo ne postoji nikakva šansa da preživi. Tada naši koordinacioni timovi pitaju porodice za saglasnost za transplantaciju - objašnjava ona.
Lista čekanja
Da lista čekanja na novi organ i šansu za život nije mala, potvrdila je i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić. Ona dodaje i da je među pacijentima i 40 dece kojima je potreban bubreg.
- Na transplantaciju bubrega čeka 470 odraslih, na transplantaciju jetre 70, a na novo srce 40 pacijenata, a to je veliki broj i potrebno je da mnogo radimo. Problem u našoj zemlji jeste što ljudi nemaju razvijenu svet o transplantaciji organa. To moramo da menjamo. Moramo da razlikujemo dve vrste transplantacije - transplantacija od živog davaoca i kadaverična transplantacija, dakle, od onog koji ima moždanu smrt. Kada je u pitanju živa transplantacija, to mnogo bolje ide zato što su to živi donori - objašnjava Radojević Škodrić i dodaje:
- Nije poenta ni da šaljemo pacijente u inostranstvo. Da se razumemo, mi imamo novac, ali neće da ih prime strani centri, zato što oni funkcionišu po principu 'Evrotransplanta', a to znači da svaki donirani organ Srbija mora da vrati u određenom periodu. To je oko šest meseci do godinu dana, a to se ne dešava. Tako da ovde svest obavezno moramo da menjamo uz pomoć medija i struke!
Koliko ljudi čeka na transplantaciju
* bubreg 510
* jetra 70
* srce 40