Umro je, zavapila sam, a onda su mi rekli da je i ona mrtva! Marija je za noć ostala bez ćerkice i muža: NATO agresija joj oduzela sve!

Iako i sama povređena, uspela je da održi trunoću i da 17. juna iste godine rodi ćerku Anđelu. Marija je u svojim ranijim ispovestima ispričala da je to veče legla sa porodicom ranije kako bi dočekali Vaskrs.

- Malo pre ponoći začuli smo neku tutnjavu i shvatili da je u blizini pala bomba. Skočili smo iz kreveta i sišli u podrum. Sedeli smo u tišini sa zebnjom, dok je oko nas sve tutnjalo od, kako sam kasnije saznala, kasetnih bombi. Tada je grunulo. Kad sam se osvestila shvatila sam da je bomba (tomahavk) direktno pogodila našu kuću i da smo zatrpani. Kao u snu čula sam muža kako me doziva. Videla sam ga zatrpanog podrumskim kamenjen i gredama. Pored njega ležala je Bojana- prisetila se pre par godina strašnog događaja Marija.

Prvi koji su pritekli u pomoć bili su njeni roditelji i brat, koji su iz gomile ruševina izvukli Bojanu koja je već bila mrtva. Marijin otac Savo i brat Mirko su golim rukama otkopali Božina i Mariju, a zatim ih odneli na put ispod nadvožnjaka, kako bi koliko-toliko bili zaštićeni od bombi.

- Pitala sam gde je Bojana. a oni su mi rekli da su je odneli kod moje majke. Božin je bio nepokretan, ali još živ. Celu noć smo proveli ispod nadvožnjaka, dok nije svanulo i prestalo bombardovanje. Tada sam primetila da moj muž više ne diše. Umro je, zavapila sam, a moji su mi tada rekli da mi je i ćerka mrtva - rekla je tada Marija.

Teško povređenu Mariju prebacili su u Kuršumliju, pa u bolnicu u Prokuplju. Dugo se lečila, ostali su brojni ožiljci po celom telu, ali, kako kaže, najveći i najteži ožiljci su na duši.

Jedanaestomesečna Bojana je bila najmlađa žrtva NATO bombardovanja.