Sve više mladih dolazi u Urgentni centar: Ove simptome ne treba zanemariti, evo šta kaže direktor klinike

Dolazili su i stari i mladi, a najviše generacije rođene šezdesetih godina. Ovo se poklopilo sa danom kada je bilo izmereno više od 30 stepeni i noći kada smo pomerili kazaljke na satu, što sve dodatno utiče na to se problemi sa srcem ispolje još više, ali su još od korone, odnosno u postkovid periodu, srčani problemi eskalirali!

- Od petka do danas primili samo 29 bolesnika, od kojih je čak šestoro direktno išlo u salu za kateterizaciju. U pitanju su i mlađe i starije osobe, dijapazon je širok, i nema više one granice da su stariji najugroženiji. Ovog vikenda je najčešće primana generacija 60-ih. Muškarci su u većem riziku nego žene - rekao je profesor dr Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju UKCS.

Kako je naveo, srčane bolesti ne zaobilaze ni mlade ni stare, pa je redovna kontrola neophodna. Kardiovaskularne bolesti inače su vodeće po smrtnosti u Srbiji, a sve se dodatno pojačalo posle epidemije korona virusa, odnosno u postkovid periodu.

Informer

Širom sveta stručnjaci upozoravaju da je broj prevremenih smrti od srčanih bolesti u porastu nakon pandemije kovid-19 i da svi koji su preležali koronu, bez obzira na godine i zdravstveno stanje, treba da obrate pažnju na rad srca i urade preventivni kardiovaskularni pregled.

Dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), rekao je nedavno da poslednjih nekoliko godina na srce i kardiovaskularni sistem posebno poguban efekat ima korona virus, ali ne samo infekcija virusom i samo oboljenje, već do oštećenja srca i kardiovaskularnog sistema dolazi u postkovid i longkovid periodu.

- Ako se pojave ovi simptomi mesec, dva ili duže nakon preležanog kovida treba obavezno otići na preventivno–dijagnostički pregled i proveriti ne samo stanje i funkciju kardiovaskularnog sistema, već organizma u celini - poručuje dr Nebojša Tasić.

Napominje da lekari koji se svakodnevno susreću sa ovakvim problemima kod pacijenata mogu da ih identifikuju i neki put se oni mogu povezati sa kovid infekcijom, neki put i ne mogu direktno, ali u svakom slučaju ostaje sumnja da je virus učestvovao u tome i dijagnostikom i postkovid terapijom se problemi mogu uočiti i izlečiti.

Simptomi koji ukazuju da je u pitanju teži slučaj

Naš stručnjak kaže da u težim slučajevima dolazi do drugih tegoba. Javlja se :

Informer

bol u grudima

smetnje vezane za moždanu aktivnost

Tada se sumnja na probleme u moždanoj ili cerebralnoj cirkulaciji i potrebne su malo intenzivnije pretrage koje mogu otkriti i postojanje angine pektoris, koronarne ili cerebrovaskularne bolesti srca.

- To je jako važno, jer u tom slučaju promenom stila života, pravovremenom akcijom i lekovima može se preduprediti nastanak infarkta ili šloga. U HISPA udruženjima i centrima se upravo bavimo takvim bolesnicima sa osnovnim ciljem da redukujemo sve faktore rizike i da smanjimo faktore rizika od infarkta i šloga - kaže dr Tasić.

Višestruki kovid, artimije i dijagnostika

Kardiolog napominje da je primećeno i da višestruke infekcije kovidom, takođe dodatno oštećuju ceo organizam, posebno srce i kardiovaskularni sistem i zato pacijenti moraju biti oprezni, i zato je preventivni pregled jako važan.

Među simptomima nakon preležane korone, koji upozoravaju da je vreme da se pacijent javi lekaru su i aritmije. One mogu da budu :

benigne aritmije, manje opasne

maligne aritmije, više opasne

Veoma je važno da se utvrdi njihova vrsta i težina.

Dr Tasić kaže da je osnovno dijagnostičko sredstvo za to, odmah iza EKG-a koji je bazično sredstvo: 24-časovni holter EKG-a kojim možemo jasno utvrditi problem.

- Neke aritmije se mogu uhvatiti za 24 sata, ali postoje vrste aritmija, kao što su neke od pauza u srčanom radu, za koje je potrebno duže praćenje srčanog rada i tada koristimo 72-časovni holter EKG-a. Postoje i savremenije metode. U pitanju je telemonitoring, aparati koji mogu više dana i nedelja da prate srčanu aktivnost. Među njima je najznačajniji luprikorder, koji se ugrađuje pod kožu bolesnika i može da prati mesecima i godinama srčani rad ukoliko je potrebno da se neke aritmije prate, dokažu, dijagnostikuju i leče - kaže dr Nebojša Tasić.