Danas slavimo najveći hrišćanski praznik! Srećan Vaskrs: Ove običaje morate ispoštovati

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih.

Praznuje se tri dana, svake godine pada na drugi datum, ali uvek u nedelju. Slavi se prve nedelje posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevnice. Pravoslavni Vaskrs ne može da se praznuje istog dana ili pre Pashe (jevrejski pokretni praznik).

Prema crkvenom učenju, Isus je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao. 

Na Vaskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos vaskrsao, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu izraz "neverni Toma".

Informer

Običaji

Svuda je običaj da domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom u kojoj su potopljeni drenak, zdravljak, bosiljak i crveno jaje. Za Vaskrs valja ustati rano ujutro, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Veruje se da ko legne pre ponoći, do narednog Vaskrsa biće pospan i lenj.

Decu valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. Prvo ujutru treba pojesti vaskršnje jaje, a potom ići na jutrenje.

U Rusiji je običaj da ko okasni na jutrenje, poliju ga vodom ili ga bace u reku. U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima.

Porodični ručak

Na Vaskrs je porodica odlazila u crkvu na svetu vaskršnju službu.

Informer

Posle službe narod se međusobno pozdravljao: "Hristos vaskrse!" i "Vaistinu vaskrse!" Pozdrav je nekada bio uobičajen sve do Spasovdana (narednih 40 dana), a danas je uobičajeno da tako pozdravljamo na Pobusani ponedeljak i na Vaskršnji utorak.

Kad se iz crkve porodica vrati kući, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, kadi sve ukućane na molitvi, a onda predaje kadionicu mlađem da on kadi celu kuću. Ukoliko nije umeo da otpeva vaskršnji tropar, naglas bi čitao Očenaš. Posle zajedničke molitve ukućani bi ponovo jedni drugima čestitali Vaskrs i sedali bi za svečano postavljenu trpezu.

Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima kojima se gosti i domaćini između sebe kucaju: vrh u vrh, a posle "šotku" u "šotku" (dno jajeta). Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.

U nekim krajevima Srbije, pobednik čije jaje ostane celo razbija ga sebi o čelo uz reči: "Hristos vaskrse!", a ostali mu odgovaraju: "Vaistinu vaskrse!"