Srbija je zemlja jedinaca i propalih brakova! Stručnjak otkriva koja greška dovodi do sve češćih razvoda!

Me­đu­na­rod­ni dan po­ro­di­ce, ko­ji se u ce­lom sve­tu obe­le­ža­va 15. ma­ja, Sr­bi­ja do­če­ku­je sa sta­ti­sti­kom da u na­šoj ze­mlji ži­vi 1.904.314 po­ro­di­ca, od ko­jih 1.311.712 njih či­ne po­ro­di­ce sa de­com.

Iako je naj­za­stu­plje­ni­ji ob­lik po­ro­di­ce u na­šoj ze­mlji - brač­ni par sa de­com, Sr­bi­ja je po­sta­la ze­mlja je­di­na­ca, o če­mu ve­o­ma sli­ko­vi­to go­vo­ri po­da­tak da čak 54 od­sto po­ro­di­ca u na­šoj ze­mlji ga­ji sa­mo jed­no de­te, sve­ga 36 od­sto po­ro­di­ca ga­ji dvo­je de­ce, oko osam od­sto ro­di­te­lja ga­ji tro­je de­ce, dok je udeo po­ro­di­ca sa če­tvo­ro i vi­še de­ce ma­nji od dva pro­cen­ta.

Struč­nja­ci Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku (RZS) is­ti­ču da se naj­ve­ći broj de­ce i da­lje ra­đa u bra­ku, a broj­ke sve­do­če da u na­šoj ze­mlji ži­vi 825.428 brač­nih pa­ro­va sa de­com i sve­ga 76.238 van­brač­nih pa­ro­va sa de­com. Za­bri­nja­va, me­đu­tim, po­da­tak da u Sr­bi­ji čak 320.057 maj­ki sa­mo­stal­no po­di­že de­cu, a te­ret sa­mo­hra­nog ro­di­telj­stva no­si i 89.989 oče­va.

Informer

Re­zul­ta­ti naj­no­vi­jeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva go­vo­re da sva­ka tre­ća po­ro­di­ca u na­šoj ze­mlji ne­ma de­te, kao i da je sva­ko tre­će do­ma­ćin­stvo sa­mač­ko. U pe­ri­o­du od 2011. do 2022. broj sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va po­ras­tao je za 218.478 oso­ba, ali je isto­vre­me­no po­ras­tao i broj maj­ki ko­je ži­ve sa­me sa de­com za 28.000, dok je broj oče­va ko­ji ži­ve sa­mi sa de­com ve­ći za 13.554. Za­ni­mlji­vost u ve­zi sa Be­o­gra­dom gla­si da čak 20 od­sto po­ro­di­ca u pre­sto­ni­ci či­ne za­jed­ni­ce "maj­ka sa de­te­tom".

Po­ro­dič­ni te­ra­pe­ut i pred­sed­nik Udru­že­nja za brak i po­ro­di­cu Ne­boj­ša Sa­vić is­ti­če da ovi sta­ti­stič­ki po­da­ci u ve­li­koj me­ri de­man­tu­ju mit da u na­šoj ze­mlji po­sto­ji kult bra­ka i po­ro­di­ce, jer sva­ka če­tvr­ta že­na ni­ka­da ni­je iza­šla pred ma­ti­ča­ra, a sva­ki tre­ći mu­ška­rac ta­ko­đe ni­je iz­go­vo­rio sud­bo­no­sno "da".

Propali brakovi

Sva­ki če­tvr­ti brač­ni par sta­vi tač­ku na svoj brak, a pe­ti­na njih raz­ve­de se u pr­vim go­di­na­ma bra­ka. Po­da­ci ta­ko­đe go­vo­re da pro­pa­li brak iza se­be da­nas ima oko 300.000 na­ših su­gra­đa­na, što je za pe­ti­nu vi­še ne­go pro­šle de­ce­ni­je.

- Trend sma­nji­va­nja po­ro­di­ce i sa­mač­kog ži­vo­ta pri­su­tan je u go­to­vo svim raz­vi­je­nim ze­mlja­ma sve­ta, a na­ro­či­to u Skan­di­na­vi­ji i ze­mlja­ma Za­pad­ne Evro­pe - što je eko­nom­ski sta­tus oso­be ve­ći, ona do­la­zi do za­ključ­ka da joj ni­je po­tre­ban part­ner ka­ko bi sa njim de­li­la tro­ško­ve ži­vo­ta i od­lu­ču­je se za sa­mo­stal­ni ži­vot, ko­ji po­ne­kad uklju­ču­je i sa­mo­hra­no ro­di­telj­stvo, a ne­kad ži­vot na dve adre­se. Ot­kad je na po­ro­dič­nu "sce­nu" pla­ne­te stu­pi­lo su­ro­gat ma­te­rin­stvo, ve­li­ki broj že­na i mu­ška­ra­ca do­šao je do za­ključ­ka da im ne tre­ba part­ner da bi ima­li po­ro­di­cu, a pri­ča o bi­nar­nim sek­su­al­nim iden­ti­te­ti­ma ko­ja je u po­sled­nje vre­me po­sta­la do­mi­nan­tan dis­kurs u jav­nom go­vo­ru do­dat­no pro­ble­ma­ti­zu­je ce­lu ovu pri­ču - kon­sta­tu­je naš "Politike".

Ne­boj­ša Sa­vić, ko­ji se upra­vo vra­tio iz Ame­ri­ke u ko­joj je dr­žao sa­ve­to­va­nja za brač­ne pa­ro­ve, is­ti­če da ve­li­ki broj part­ne­ra u ovoj ze­mlji ži­vi na dve adre­se, iako su for­mal­no u bra­ku, jer im je ka­ri­je­ra na pr­vom me­stu i ži­vot pod­re­đu­ju pro­fe­si­o­nal­nom na­pre­do­va­nju i sti­ca­nju do­bre za­ra­de.

Informer

On tu­žno kon­sta­tu­je da smo kao dru­štvo sklo­ni "uvo­zu" lo­ših obra­za­ca ži­vlje­nja sa Za­pa­da, pa ga ne bi za­ču­di­lo da trend ži­vo­ta na dve adre­se za­ži­vi i u na­šoj ze­mlji. Op­ti­mi­zam mu uli­va je­di­no či­nje­ni­ca da naj­ve­ći broj lju­di u Sr­bi­ji na pi­ta­nje šta su vam naj­ve­će vred­no­sti u ži­vo­tu i da­lje od­go­va­ra - brak i po­ro­di­ca.

- Kao po­ro­dič­ni te­ra­pe­ut ipak mo­ram da pri­me­tim da na­ši su­gra­đa­ni pre­br­zo ula­ze u brak, a ka­da to ka­žem mi­slim na či­nje­ni­cu da ne upo­zna­ju do­bro oso­bu sa ko­jom iz­la­ze pred ma­ti­ča­ra, već sa ru­ži­ča­stim na­o­ča­ri­ma i ne­re­al­nim oče­ki­va­nji­ma sta­ju na lu­di ka­men. Zbog to­ga ne ču­di po­da­tak da se naj­ve­ći broj pa­ro­va raz­ve­de u pr­vim go­di­na­ma bra­ka, bez ob­zi­ra na či­nje­ni­cu što su u me­đu­vre­me­nu po­sta­li ro­di­te­lji. Za­ni­mlji­vo je da pe­ti­na svih raz­ve­de­nih part­ne­ra re­ša­va da sta­vi tač­ku na brač­nu pri­ču na­kon dva­de­set i vi­še go­di­na bra­ka, ka­da ima­ju su­bjek­tiv­ni do­ži­vljaj da su de­cu is­pra­ti­li na ži­vot­ni put - za­klju­ču­je Ne­boj­ša Sa­vić.

On pod­se­ća na re­či mu­drog Du­ška Ra­do­vi­ća, ko­ji je go­vo­rio da je dva pu­ta u ži­vo­tu po­treb­na sre­ća - pri­li­kom iz­bo­ra brač­nog dru­ga i po­sla i is­ti­če da je zdra­va po­ro­di­ca pred­u­slov za zdra­vo dru­štvo, jer dru­štvo po­či­nje da se uru­ša­va onog mo­men­ta ka­da "osnov­na će­li­ja dru­štva" do­ži­vi ma­lig­nu me­ta­mor­fo­zu.

Osnaživanje porodice

Po­vo­dom Me­đu­na­rod­nog da­na po­ro­di­ce ogla­si­li su se i re­sor­ni mi­ni­stri. Mi­li­ca Đur­đe­vić Sta­men­kov­ski, mi­ni­star­ka za bri­gu o po­ro­di­ci i de­mo­gra­fi­ju, uka­za­la je da je po­ro­di­ca naj­va­žni­ji na­ci­o­nal­ni in­te­res, dok je To­mi­slav Žig­ma­nov, mi­ni­star za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va i dru­štve­ni di­ja­log, na­veo da je sa­vre­me­na po­ro­di­ca pred broj­nim iza­zo­vi­ma, zbog če­ga je tre­ba do­dat­no osna­ži­va­ti.

Mi­ni­star­ka Mi­li­ca Đur­đe­vić Sta­men­kov­ski je is­ta­kla da će se mi­ni­star­stvo na či­jem je če­lu "bo­ri­ti za sva­ku po­ro­di­cu i sva­ko de­te u na­šoj ze­mlji".

Žig­ma­nov je za­klju­čio da je "po­ro­di­ca je­dan od stu­bo­va sva­kog dru­štva, a zdra­vi od­no­si u po­ro­di­ci su po­u­zdan te­melj za bu­duć­nost ce­lo­kup­ne za­jed­ni­ce".

- Iza­zo­vi su eko­nom­ske i dru­štve­ne tran­zi­ci­je, a uti­ču na po­ja­vu i pro­du­blji­va­nje so­ci­jal­nih, fi­nan­sij­skih, mo­ral­nih i emo­tiv­nih po­te­ško­ća u po­ro­di­ci. Pro­me­ne ko­je se de­ša­va­ju ve­li­kom br­zi­nom u svim seg­men­ti­ma sa­vre­me­nog dru­štva, na­ro­či­to u de­lu iz­lo­že­no­sti uti­ca­ji­ma sa­dr­ža­ja na dru­štve­nim mre­ža­ma, osta­vlja­ju zna­čaj­ne po­sle­di­ce i na sta­nje, raz­voj, ulo­gu i me­sto po­ro­di­ce u dru­štvu - na­veo je Žig­ma­nov.