Da li je u Srbiji moguć tornado: Direktor RHMZ dao odgovore na pitanja koja zanimanju sve građane

Prošle godine smo se svi upoznali sa superćelijskom olujom, od kojih se i sada strahuje. Podsetimo, kako je već rekao za "Blic" direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) prof. dr Jugoslav Nikolić, da globalni porast temperature svakako može doprineti porastu ovakvih oluja.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) prof. dr Jugoslav Nikolić kaže za "Blic" da ne postoje prostorna ograničenja za tornado, i da se on može javiti bilo gde.

- Da bi se se on dogodio, neophodno je da se ispuni čitav niz atmosferskih uslova koji do tornada dovode. Osim povoljnih profila temperature, vlage i nestabilnosti, neophodno je i jako smicanje vetra u sloju od površine Zemlje do 1 kilometar visine, smicanje po intenzitetu i po pravcu. Takođe, neophodno je da su i nivoi kondenzacije i slobodne konvekcije u atmosferi "postavljeni" relativno nisko, što uz odgovarajući profil vetra, predstavlja optimalne uslove da stub vazduha silovito zarotira. U nekim delovima sveta, kao što je aleja tornada u Americi, ovakvi uslovi se osmatraju relativno često, ali u našoj zemlji veoma retko. U Srbiji su vrtlozi najčešće tipa trombe i ponekad se javljaju u više navrata tokom jedne letnje sezone, dok se u pojedinim godinama uopšte ne osmatraju - kaže prof. Nikolić.

Tornado svojstven superćelijskim oblacima

Kako je on objasnio za "Blic", samo superćelijske oluje su sposobne da produkuju krupan grad prečnika većeg od 5 centimetara, ali i tornado, koji se ne javlja pri drugim tipovima grmljavinskih oblaka.

- Tornado je svojstven superćelijskim oblacima i veoma retko se osmatra u našim krajevima - kaže prof. Nikolić.

Informer

Za razliku od tornada, za pijavice nije potrebno da oblak bude superćelijski.

- Pijavice predstavljaju stub vazduha koji rotira iznad vodene površine - mora ili jezera, i u našem regionu najčešće se opaža na obalama Jadrana. Za nastanak pijavice nije presudno da oblak bude superćelijski. Prema tome, one nastaju ili iz kumulusa kongestusa (Cu con) ili iz nesuperćelijskog kumulonimbusnog oblaka. Slično važi i za trombu, koja se za razliku od pijavica, javlja nad kopnom - rekao je sagovornik "Blica".

Bujične poplave tokom leta

Dodaje i na šta će sve uticati klimatske promene, i kao jednu od posledica globalnog zagrevanja izdvaja bujične poplave tokom leta.

- One direktno utiču na povećanje broja tropskih dana i noći, povećanje broja toplotnih talasa i suša, ali i na periode ekstremnih kiša između njih. Posledica globalnog zagrevanja koja bi stoga u narednom periodu mogla biti najvidljivija u našim krajevima, osim porasta temperature i povećanje sušnih perioda, u letnjem periodu jeste i povećanje čestine i intenziteta bujičnih poplava kao posledica intenziviranja kratkotrajno obilnih padavina lokalnog karaktera - napominje prof. dr Jugoslav Nikolić direktor RHMZ.