“Nemam ja od koga da se krijem, ovo je Srbija”! Dobro zapamtite ove oči, on je heroj sa Paštrika!

Tog popodneva NATO bombarderi prosuli su tepih bombi na izmešteno komandno mesto 549. motorizovane brigade u rejonu sela Šeh Mahala. Ukupno je tog dana poginulo 10 vojnika i starešina, među kojima i načelnik PVO, potpukovnik Boško Lemić, a bilo je čak 115 ranjenih i desetine kontuzovanih.

Kako je poginuo potpukovnik Boško Lemić?

General Vladimir Lazarević prepričava ono što se desilo tog kobnog dana tokom bitke na Paštriku i tokom sumanute NATO agresije.
"On je heroj, poginuo je prkoseći avijaciji NATO. Kada su bombarderi B-52, oko 14,00 časova, bacili tone bombi na Planeju i Šeh-Mahalu, pogođena je kuća u kojoj je bilo IKM-549. Prema izjavi Konjikovca, u kući su pored njega, bili potpukovnici Đokić, Lemić, i oko 30 vojnika, iz obezbeđenja, vezista, i kurira. Kuća je srušena i svi osim Lemića su se sklonili u podrum. On je napustio sklonište, izašao ispred kuće da komanduje jedinicama PVO, jer u podrumu nije imao vezu sa jedinicama. U to vreme oko petnaestak aviona, neprekidno su bombardovali, i raketirali položaje jedinica. Od dejstva bombi, oko 18,00 časova, pogođen je podrum, i u njemu su ostali zarobljeni Konjikovac, Đokić i još oko 15-20 vojnika. Nastala je borba za izlazak iz zarušenog podruma. Borba za goli život. Od tada se gubi kontakt sa Lemićem" napisao je Lazarević.

Saborci Lemića koji su krenuli da se sklanjaju u podrum kažu da su uzalud ubeđivali svog starešinu da krene sa njima u sklonište. Ovo su bile njegove poslednje reči.
“Nemam ja od koga da se krijem, ovo je moja zemlja, ovo je Srbija”.

Njegovo telo, pronađeno je sa telima još sedam boraca. Znao je da na otvorenom prostoru, ne može da preživi bombardovanje, ali je ostao, i po cenu života.

Slava srpskim herojima!