Srbi sve više štede u domaćim bankama - Na Štednji više od 16 milijardi evra

Prema podacima od kraja aprila, ukupna dinarska štednja položena kod banaka je iznosila 155,6 milijardi dinara. U četiri meseca 2024. godine dinarska štednja povećana je za 17,7 mlrd dinara, a međugodišnje posmatrano, rast je iznosio 49,3 milijardi dinara odnosno 46,3 odsto.

Rast dinarske štednje nastavljen je i u maju i prema poslednjim podacima (24. maj 2024. godine) ukupna dinarska štednja iznosi rekordnih 156,5 milijardi dinara, što je njen najviši nivo.

Sa druge strane, ukupna devizna štednja iznosila je 14,9 milijardi evra, dok ukupan novac građana u bilo kojoj valuti, koji drže kod banaka iznosi 16,2 milijarde evra.

Informer

U četiri meseca 2024. godine devizna štednja povećana je za 441,8 miliona evra, dok međugodišnje rast iznosi milijardu evra.

- Iako ne raspolažemo podacima o iznosu pojedinačnih depozita, napominjemo da se, prema poslednjim raspoloživim podacima najveši broj štednih uloga kada je reč o dinarskoj štednji odnosi na štedne uloge malih vrednosti (do 10.000 dinara) - 827 hiljada partija. Broj dinarskih uloga najviših vrednosti - preko 10 miliona dinara, krajem aprila je iznosio 1.471, a na njima je položeno 50,3 milijardi dinara što predstavlja gotovo trećinu ukupne dinarske štednje - navode u Centralnoj banci za Informer.

Depoziti viši od 100.000

Kako dodaju, kada je reč o deviznoj štednji krajem aprila, najveći broj računa nalazi se u kategoriji do 500 evra.

- Gotovo polovina štednje odnosi se na depozite čija je vrednost između 10 hiljada evra i 50 hiljada evra. Broj depozita većih od 100.000 evra iznosi 14.157, pri čemu štednja u ovim kategorijama iznosi 3,6 milijardi evra - kažu u NBS i dodaju da je prosečan iznos dinarske štednje  991 hiljadu dinara, dok je prosečan iznos devizne štednje 3.156 evra.

Informer

Rast štednje u Srbiji, kako u evrima tako i u dinarima, stručnjaci objašnjavaju prvenstveno poverenjem u finansijski sistem. Takođe ističu da je štednja u dinarima značajno povećana zbog viših kamata, kao i zbog toga što na se na zarade od štednje u domaćoj valuti ne plaća porez. Sa druge strane na štednju u devizama, plaća se porez od 15 odsto.

- Srbija je u proteklim godinama postigla značajnu ekonomsku stabilnost, što uključuje i stabilan kurs dinara. Ova stabilnost je ohrabrila građane da više štede u domaćoj valuti. Zatim, jedan od razloga je i povećanje poverenja u domaće banke i finansijski sistem generalno, što podstiče štednju. Mnogi građani osećaju veću sigurnost ulaganjem u dinarima usled bolje regulatorne politike i osiguranja depozita - navodi Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment.

Dobre kamate

On kao jedan od ključnih razloga za rast štednje, posebno one u dinarima, navodi i rast kamatnih stopa.

- Banke u Srbiji često nude atraktivne kamatne stope na štednju u dinarima u poređenju sa štednjom u evrima. Rast kamatnih stopa može motivisati građane da štede u lokalnoj valuti kako bi ostvarili vezu zaradu. Ipak, uprkos rastu štednje u dinarima, štednja u evrima i dalje ima značajno učešće u Srbiji zbog tradicionalnog poverenja u evro kao stabilnu valutu. Ovi faktori zajedno doprinose rastu štednje u Srbiji, pokazujući veše poverenje građana u domaći finansijski sistem - zaključuje Rabrenović..