Papir koji je zaustavio NATO agresiju, ali i naredio povlačenje srpskih snaga sa Kosova i Metohije! Na današnji dan potpisan Kumanovski sporazum

Sporazum je potpisan kasno noću 9. na 10, posle petodnevnih teških pregovora.

Potpisnici su bili: Majk Džekson, britanski general, odmah potom komandant KFOR-a (do oktobra 1999) u ime NATO, Svetozar Marjanović general-pukovnik Vojske Jugoslavije i Obrad Stevanović general-potpukovnik policije Srbije, u ime SRJ.

Delegacija SRJ insistirala je da povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i policije mora biti sinhronizovano sa rasporedom međunarodnih bezbednosnih snaga na prostoru Kosova i Metohije, pod okriljem UN, kako bi se onemogućio bezbednosni vakum i obezbedilo stabilno okruženje i sigurnost svih građana na KiM.

Predstavnici SRJ zastupali su čvrsto stav da međunarodno bezbednosno prisustvo mora biti isključivo pod okriljem UN, kako je bilo predviđeno mandatom Narodne skupštine Srbije i izjavom savezne vlade.

Predlog mirovnog plana je predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Beograd doneo predsednik Finske Marti Ahtisari, u svojstvu zastupnika EU i generalnog sekretara UN.

Informer

Potpisivanju je prethodila i serija pregovora Slobodana Miloševića sa Viktorom Černomirdinom (1938-2010) ruskim diplomatom, koji je bio lični izaslanik tadašnjeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina. Mirovni plan je 3. juna 1999. odobrila Skupština Srbije, kao i tadašnja Savezna vlada.

Ključne odredbe postignutog sporazuma podrazumevale su: Prekid neprijateljstava između NATO formacija i snaga SRJ, odnosno Vojske Jugoslavije i Policije Srbije, potom povlačenje snaga SRJ sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana. Sporazum je odredio i uspostavljenje zone bezbednosti uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom unutar centralne Srbije i Crne Gore, i to zona vazdušne bezbednosti, od 25 kilometara, i zona kopnene bezbednosti, pojas širine pet kilometara. KFOR se obavezao na razoružanje tzv. OVK. 

Prema Sporazumu, međunarodne snage su "ovlašćene da preduzimaju sve neophodne mere s ciljem uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane".

Pošto je Havijer Solana, tadašnji generalni sekretar NATO-a, sutradan, 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili tokom agresije NATO na Srbiju pali su na području sela Kololeč, nedaleko od Kosovske Kamenice, u 13.30, i na kasarnu u Uroševcu oko 19.35. Bio je to 79. dan NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ.

Savet bezbednosti UN usvojio je 10. juna 1999. Rezoluciju 1244, a na Kosovo i Metohiju je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da obezbede mir, bezbednost i povratak izbeglih.

Informer

Dva dana potom, 12. juna 1999. počelo je povlačenje snaga Srbije i SRJ, a Kumanovskim sporazumom je definisan rok za njihovo povlačenje od 11 dana. Povlačenje je okončano četiri dana kasnije.

Vojsku SRJ i policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici KFOR. U prvo vreme sa njima se nalazio i neveliki ruski kontingent, koji je u sastavu SFOR-a prethodno bio stacioniran na prostoru BiH.

Sporazumom iz Kumanova predviđen je i povratak određenog broja pripadnika osoblja SRJ i Srbije, što je potvrđeno i Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Međutim, povratak pripadnika osoblja SRJ i Srbije na KiM nikada nije realizovan. Povratak vojske SRJ u Kopnenu zonu bezbednosti omogućen je 2001. godine, a vazdušna zona bezbednosti ukinuta je 2015. godine.

Decembra 2008. godine, na Kosovo i Metohiju došli su pripadnici EULEKS, civilne misija EU, sastavljene od policajaca i sudija, čija uloga je, kao i u slučaju KFOR, određena kao statusno neutralna. Pripadnici Euleksa imali su mandat da sprovode aktivnosti vezane za vladavinu prava na Kosovu.

U sastavu KFOR-a, na vrhuncu, nalazilo se oko 50.000 pripadnika. Danas KFOR sačinjava oko 4.000 pripadnika iz 27 zemalja. U aktuelnim prilikama KFOR je jedini garant bezbednosti Srba na KiM.