Lebdeo između života i smrti! Gorana iz Rekovca otrovne pečurke umalo da koštaju života: "U komi sam bio 17 sati"

To najbolje potvrđuje slučaj Gorana Jovanovića Kemiša (56), poštara iz sela Bare nadomak Rekovca. Verujući svom iskustvu, jer pečurke bere još iz detinjstva, najpre sa svojim roditeljima, a kasnije ih je i sam raspoznavao, 30. maja krenuo je u šumu da sebi pribavi ukusan ručak.

Našao je puno vrganja i lisičarki, a ubrao je i dve sunčanice, ne sluteći da su one, zapravo, otrovne dvojnice jestivih sunčanica.

- Supruga Vesna spremila je pečurke i ja sam ih pojeo u slast. Srećom, svi su bili već ručali, pa sam ih jeo sam. Njihov ukus nije ukazivao da sam pojeo otrovne gljive. Samo petnaestak minuta kasnije osetio sam strahovit bol u glavi, rukama inogama. Pošao sam u dvorište da udahnem svež vazduh, ali nisam ni bio svestan kada sam se sručio posle samo nekoliko koraka - priča Jovanović.

Informer

Dok je ležao bez svesti i u lokvi krvi koja mu je izlazila iz usta, pronašle su gaunuke, bliznakinje Dunja i Vanja, koje su sigurne smrti zimus spasile i stariju komšinicu, koja je upala u smet i koja bi se smrzla u snegu.

Odmah su alarmirale ukućane, a oni Službu hitne pomoći u Rekovcu. Jovanović je brzo zbrinut,
održavali su ga u životu, ali bez svesti, i hitno poslali u Klinički centar u Kragujevcu.

Videvši u kakvom je stanju lekari su ocu Milenu i supruzi Vesni rekli da je stanje kritično i da je pitanje da li će da preživi.

- Veoma sam zahvalan lekarima Doma zdravlja u Rekovcu koji su mi ukazali prvu pomoć i hitno prevezli u Kragujevac. Lekari Kliničkog centra u Kragujevcu takođe su zaslužni što sam preživeo. Davali su mi infuzije i drugu terapiju i spasili su me sigurne smrti. U komi sam bio 17 sati! Kada sam se probudio, pomislio sam da sam umro. Ničega se nisam sećao. Kada sam pokušao da se pomerim, osetio sam da sam vezan. “Konačno ste se se probudili!”, začuo sam nečiji glas. Tada sam video da su kraj mene dva lekara i četiri medicinske sestre - kaže Jovanović.

Informer

On dodaje da je tri dana “lebdeo” između života i smrti i da su mu lekari rekli da je preživeo samo zato što je zdrav i žilav i da bi za većinu ljudi ishod bio fatalan.

Srećom, otrov nije ostavio nikakve posledice i on se vratio na posao i uobičajenoj životnoj rutini.

- Svima savetujem da se ne igraju životom. Bio sam ubeđen da nikada ne može da
mi se dogodi da pomešam otrovne gljive sa jestivim. Ali, eto, dogodilo se - zaključuje Jovanović.