Šta znači crveni meteoalarm i koliko je opasan? Meteorolog o vremenskim nepogodama u Srbiji!

On je u emisiji "Kec na jedanaest", na K1 televiziji, rekao da najviše padavina ima u maju i junu, a da između pljuskova bude nekoliko dana sa natprosečnom temperaturom.

- Podaci iz prošlosti, kada se uzmu one maksimalne količine i statistički analiziraju, pokazuju da nema suštinskih promena - nepogoda je bilo i pre 50-100 godina. Takva je naša klima, ponekad temperature budu malo više, a ponekad niže, ali to su mala odstupanja i ne mogu se nazvati suštinskim promenama - rekao je Todorović.

Dodaje i da u Srbiji godišnje između 10 i 15 ljudi strada od groma.

- Kada se čuje prognoza i najavi grmljavina, ne treba obavljati poljoprivredne radove, planinarenje ili ribolov na otvorenom. Može se ići, ali treba pratiti udaljenost od udara groma i na vreme se skloniti. Svake godine u Srbiji između 10 i 15 ljudi strada zbog svoje nesmotrenosti i neozbiljnosti. To je pitanje lične odgovornosti - rekao je on.

Informer

Dodaje da su usamljeni objekti poput koliba, kuća, planina ili pojedinačnih drveća  najopasniji i da bi ljudi, kada su napolju, trebali da se sklone tamo gde je gušća šuma, ali nikako ispod pojedinačnog drveta.

Todorović kaže i da kada je na snazi crveni meteoalarm, to se odnosi na količinu padavina - letnje padavine su kratkotrajne, najčešće traju do pola sata, ali mogu doneti i značajnu količinu padavina, čak i do dvomesečne količine, mada ne u svim mestima.

Kada su ekstremne vremenske prilike, visoke temperature i vlažnost, kao što je bilo u nedelju, prisutne u većem broju dana, takva događanja se dešavaju u toku godine sveukupno 20 ili 30 dana, što znači da od tih 300 dana, ljudi imaju tegobe, ali ne od vremenskih prilika, nego od sunca i naelektrisanja.

Istakao je i da ćelijske oluje postoje već 50 godina i da je to što se o njima toliko piše više plašenje naroda.

- Treba informaciju dozirati, jer se to ne dešava u celoj Srbiji - zaključio je Todorović.