Podaci PKS o uticaju jednostranih mera Prištine na kompanije: Šteta 216 miliona evra

To, za "Novosti", kaže rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS Aleksandar Radovanović, ističući da je to mereno samo neostvarenim plasmanom, bez troškova koji su proizvođači imali usled njenog preusmeravanja na druga tržišta u regionu ili svetu i trenda rasta izvoza.

- Ovome treba dodati i gubitke zbog ranije dogovorenih poslova, koji su zbog zabrane ostali neugovoreni i nerealizovani - ističe Radovanović. - U 2022. ukupan plasman robe iz centralne Srbije na KiM iznosio je 293,4 miliona evra, dok je lane smanjen za 51,9 odsto i vredeo je 141,2 miliona evra.

On ističe da primena zabrane uvoza srpske robe nanosi štetu, kako srpskim, tako i firmama registrovanim na KiM. Međutim, kako dodaje, značajan deo štete pretrpele su i međunarodne kompanije koje imaju proizvodne pogone u Srbiji, a koje učestvuju sa 40 odsto u plasmanu robe na KiM.

Prema rečima Radovanovića, PKS je tokom leta 2023. poslala više od 80 pisama najvišim čelnicima EU, ambasadama Kvinte i delegacijama EU u Beogradu i Prištini, specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i specijalnom izaslaniku SAD za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru, kao i privrednim komorama u Evropi i svetu i pozvala da se što pre ove prepreke otklone.

Priština je pre godinu dana, 14. juna 2023. godine donela jednostranu odluku da proizvodi iz centralne Srbije ne mogu da se plasiraju na tržište KiM. Do 8. jula je bila na snazi potpuna zabrana prometa srpskih proizvoda, a potom je doneta odluka da se embargo primenjuje samo na gotove proizvode, a da budu izuzete sirovine, poluproizvodi, mineralna đubriva i hrana za životinje, mašine i opremu.