Britanac Pol napustio London zbog Beograda: Došao u Srbiju na vikend, pa ostao 2 godine

Sa Jutjuberom Aleksom, takođe strancem u Beogradu, podelio je svoje prve utiske o našoj prestonici i ispričao mu kako izgleda biti Britanac u Srbiji, ali najveći kulturni šok koji je ovde doživeo.

"Ono što me je prvo šokiralo jeste što skoro svi ovde vrlo dobro govore engleski. To nisam imao pojma! Mislio sam da ću se mučiti, da ću morati stalno da koristim Gugl trenslejt i mašem rukama da se sporazumem. Međutim, ljudi ovde su visoko obrazovani, engleski je veoma rasprostranjen", opisuje Pol.

Već prvi dan mu je, kaže, bilo jasno o kakvoj zemlji i ljudima se radi, kada je čitav dan proveo u jednoj prodavnici ploča gde je uživao u rakiji i dobrom društvu koje se kasnije preselilo na kućnu žurku koja je trajala dugo u noć.

"Mislio sam da je to najprijatniji prvi dan na putovanju ikada, a putovao sam baš dosta! Ništa nisam znao o ovoj zemlji, želeli smo sadržaj za podkast, planirali da obiđemo koji pab, popijemo i pojedemo nešto, nisam imao pojma da ćemo odmah upoznati ljude koji su nam prijatelji i dan-danas. To je ludo! To se ne događa kada odete negde za vikend", priseća se Pol.

Najveći kulturni šok - cena namirnica

"Ljudi misle da je Srbija jeftina zemlja i mnogo stvari jeste pristupačno. Jeftino je otići u pab, kupiti cigarete... Ma, sve stvari koje su loše su razumnih cena", kroz smeh će Britanac.

Cene u srpskim marketima su kaže daleko više nego u najluksuznijim marketima u Ujedinjenom Kraljevstvu gde, kako je uporedio, hleb robne marke velikog lanca marketa košta svega 50 penija (oko 80 dinara), a isti hleb u Srbiji košta funtu i 60 penija (oko 200 dinara).

"Konzerva pečenog pasulja je četiri puta skuplja ovde. Mnogi ljudi sigurno ni ne shvataju koliko je hrana u supermarketima ovde ludo skupa! Jeftinije je kupiti apsint nego bočicu soja sosa. Sa druge strane, Srbija jeste najjeftinija zemlja, ako ćete kupovati na pijaci, gde su cene manje nego u Britaniji. To mi uopšte nije jasno, kako je tolika razlika između marketa i pijaca?!", pita se Pol.

Sa druge strane, gradski prevoz u Beogradu bez premca je najjeftiniji, smatra.

"Ja redovno plaćam kartu i sećam se da su se Srbi čudili što to radim. Pa čoveče, želim da prevoz funkcioniše, da bude održavan i popravljan... Novac koji ovde izdvajam za prevoz stvarno ni ne osetim, ali cene u marketima... Ako dolazite ovde i mislili ste da je jeftino - E pa, više nije prijatelju!", poručuje Pol.

Objašnjava i da otkad je stigao u Beograd živi u istom stanu po istoj ceni, te da je imao sreće da naleti na dobrog stanodavca, budući da je svestan koliko su cene nekretnina poskupele od pandemije korona virusa.

"Noćni život u Beogradu je verovatno najbolje čuvana tajna Evrope"

"Ne volim što to moram da kažem, ali ovde možete da vidite mnogo pijanih Engleza na momačkim večerima. Noćni život je neverovatan i svima pristupačan, jer pića nisu skupa, ima mnogo barova, restorana, klubova, u Beogradu se uvek nešto dešava, deluje kao da je to tajna prestonica zabave u Evropi", tvrdi Britanac.

Na srpsku kuhinju se, kaže, brzo navikao, ali cene namirnica ne može da prežali.

"Da smo ovde otišli u supermarket i kupili sve ono što inače kupujemo u Engleskoj, brzo bi bankrotirali. Ovde idemo na pijacu skoro svaki dan i kupujemo sveže povrće. Osećam se mnogo zdravije ovde, gotova jela zapravo ne postoje, a to je u Britaniji uobičajeno. To što kod vas ne postoje ogromni lanci restorana i brze hrane koji su na svakom ćošku, pravi ogromnu razliku u kvalitetu hrane. Srpska hrana je bolja, jer ako odete u restoran u Britaniji velike su šanse da je polovina onoga na tanjiru doneta iz zamrzivača i samo podgrejana u mikrotalasnoj pećnici", kaže.

"Ovde sam stekao više prijatelja nego u Londonu za 30 godina"

"Ljudi u Srbiji su neverovatno prijateljski nastrojeni, gotovo da se zaštitnički ponašaju prema svojim gostima. Srećni su što sam ovde, pogotovo kad čuju da ovde živim i vodim posao. Nikada nisam doživeo neke neprijatnosti ili negativne komentare. Ljudi su jako topli, stekao sam mnogo više prijatelja ovde za dve godine, nego za 30 u Velikoj Britaniji i to vam mnogo govori o Srbima", kaže Pol.

Iako je ovde duže od dve godine, srpski jezik još uvek ne govori iako u Beogradu drži prodavnicu ploča.

"Sad mi već postaje neprijatno zbog toga. Kao Britanac se strašno plašim da ću praviti greške i da ću se osramotiti, da će mi se ljudi smejati. Učim nove reči svaki dan, ali još nisam spreman da isprobam svoje znanje u javnosti. Srpski jezik je jako težak", otkriva.

Integracija u društvo kao strancu mu je, ističe, važna, a od naših ljudi je prisvojio i neke navike na koje nije tako ponosan.

"Ovo je moj dom i nikada se neću vratiti u Englesku"

Za Beograd kaže da je jedan od najbezbednijih gradova koje je posetio. Dodaje da nikada nije svedočio ni požaru, a kamoli nekom krivičnom delu ili zločinu.

"Mnogo sam otvoreniji otkad sam došao ovde. U Britaniji vas ljudi stalno procenjuju, slušaju vaš naglasak, pokušavaju da saznaju da li imate novca, kojoj klasi pripadate i iz kojeg ste grada. Ovde to nije slučaj. Ovo je moj dom sada i nikada se neću vratiti u Britaniju. Vratio sam se samo jednom u dve i po godine i sve o čemu sam mislio dok sam bio tamo je bio povratak kući. Bilo je strašno, Bregzit je izazvao velike podele, uspon desnice, toksičnost... To je sada užasno mesto. Nadam se da će se te stvari popraviti, ali za sada je tamo katastrofa. Ostajem ovde i nadam se da ću postati srpski državljanin i nadam se da su ljudi iz Srbije srećni što sam ovde", kaže Britanac.