"Ne brinite za mene, jer ja za svoj život ne brinem!" Vitez Metohijskih međa sada čuva večnu stražu - Otkriven spomenik besmrtnom heroju Predragu Leovcu (FOTO/VIDEO)

Rođen 20.decembra 1975. godine u Pljevljima, Predrag Leovac od malih nogu pokazao je karakter, moral i mudrost kakvim se samo najbolji u istoriji mogu pohvaliti. Od oca Mileta i majke Milice, iz kuće je poneo čast, poštenje i pravo junaštvo zbog kojeg je ostao ispisan u svaku nit naše istorije.

Od momenta kada je kročio na Vojnu akademiju u Beogradu, postao je simbol svega onoga šta jedan srpski vojnik želi da bude. Izdvojio se hrabrošću, ali i skromnošću. Ubrzo se našao na svetoj srpskoj zemlji, Kosovu i Metohiji, ne dozvoljavajući neprijateljima da zauzmu i jedan pedalj naše zemlje, ali i čuvajući leđa svakom saborcu ostaje upamćen kao potporučnik Leovac - simbol bitke na Košarama. 

I onda prvi izazov -1998. godine Peđa zadobija teške povrede od protivpešadijske mine zbog čega je helikopterom prebačen na VMA.

Njegovi saborci kažu da je pri ranjavanju ispustio pušku u minsko polje. Graničari su sa tog mesta kapetanu Dušku Šljivančaninu doneli, kako pričaju, krvavi papir na kome je ranjeni Peđa nacrtao raspored mina uz poruku da se polje razminira kako bi se sprečilo stradanje još nekog vojnika.

Informer

Leovac se, prema daljoj priči, nije dugo zadržao u bolnici, da ne bi zauzeo mesto ranjenicima, pa se kasnije oporavljao kod kuće.

"Ne brinite za mene, jer ja za svoj život ne brinem"

Mile Leovac, njegov otac javljao se Dušku Šljivančaninu govoreći mu da se Peđa sve vreme raspituje za svoju pušku. Kasnije su navodili da ga je upravo njegova puška vratila na bojište.

- Ne brinite za mene, jer ja za svoj život odavno ne brinem. Ako ne preživim, sahranite me ispod kruške na selu - pričali su njegovi najbliži da se tako pozdravio sa svojom majkom pri povratku na ratište.

A onda je krenula bitka na rejonu karaule Košare 9. aprila 1999. godine. I upravo su graničari 53. graničnog bataljona učestvovali u najkrvavijim borbama. U jednoj od njih, tada 24-godišnji Leovac je izgubio život, dobivši smrtonosni pogodak snajperom.

Metak mu je završio u vratu, a njegovi saoborci su ga na šatorskom krilu doneli do karaule, gde je na putu, negde kod Đakovice i izdahnuo.

Kada su Predragove lične stvari dopremljene u kuću u Pljevlja, njegovi najbliži zatekli su u oficirskoj beležnici kovertu sa 300 nemačkih maraka na kojoj je pisalo "Za ne daj Bože".

To je bio novac koji mu je otac dao kada je kretao na studije, a kasnije su od njega kupljena dva prstena za njegova dva brata za uspomenu i da se ne zaboravi.

U čast pogibje ovog junaka koja je teško pala kako komandiru tako i saborcima, vojnici su napravili izvor blizu karaule "Ćafa Prušit", davši mu Peđino ime.

Ulica u kojoj je živeo u Pljevlju dobila je ime po ovom junaku, kao i kulturni centar u ovom gradu koji baštini sećanje na ovog junaka i bavi se humanitarnim radom.

Sada, na Vidovdan leta Gospodnjeg 2024. godine, otkriven je spomenik koji će podsećati vekovima svakog Srbina da je Predrag Leovac svoj život dao za čast otadžbine i za čast srpstva. 

Večna ti slava junače!