Završen upis u srednje škole! Evo koliko je učenika ostalo neraspoređeno

Objavljivanjem spiska u koje su škole i na koje smerove đaci upisani, na portalu “Moja srednja škola”, manje-više je stavljena tačka na dvonedeljni proces male mature, pa je preostala još samo puka realizacija i odlazak učenika na upis u srednje škole i predaja neophodnih dokumenata (to mogu uraditi i elektronskim putem).

Naravno, i mogućnost žalbe ukoliko postoje oni koji smatraju da su oštećeni.

Kao što se i najavljivalo, borba za mesta u pojedinim školama ove godine je bila znatno žešća, a razlog je promena zakona po kojem će od 1. septembra odeljenja u osnovnim školama moći da imaju imaju maksimalno 30 umesto dosadašnja 32 učenika, a u srednjim 28 umesto 30 đaka.

To je automatski značilo da će biti manje slobodnih mesta, samim time da će biti veća konkurencija i da će biti potrebno više bodova za upis u željenu školu. Samo što niko nije mogao da predvidi kolika će ta razlika iznositi u odnosu na prošlu godinu.

I kako se može videti iz zvaničnih podataka, negde su razlike bile manje, a negde veće. U Petoj beogradskoj gimnaziji, ali i Elektrotehničkoj školi “Nikola Tesla” u Pančevu prag je podignut za čak četiri boda. Tako je u leto 2023. za upis u Petu gimnaziju, na prirodno-matematički smer bilo dovoljno 88,64 poena, a sada je bilo potrebno čak 92,95!

Ipak, najveće razlike zabeležene su van Beograda i to u medicinskim školama. U Somboru je, na primer, na smeru za medicinsku sestru bilo potrebno čak pet bodova više, baš kao i u Kruševcu na smeru za fizioterapeuta.

Naravno, i među beogradskim gimnazijama je bilo izuzetaka, pa je čini se malo opala potražnja za "fensi" školama smeštenim u samom centru prestonice, na Vračaru, poput Treće i Četrnaeste gimnazije i kod njih je, na većini smerova, bio neophodan manji broj bodova za upis nego u školskoj 2023/2024. godini.

Kako objašnjavaju prosvetari, osim smanjenog broja mesta u razredima, na podizanje upisnog praga uticala je i činjenica da su đaci ove godine nešto bolje uradili testove na maloj maturi i osvojili nešto više poena nego njihovi drugari prošle godine.

Praktično smo se u nekim školama vratili na nivo iz 2022. godine pošto je lane bio zabeležen niži izborni prag za dva-tri boda - podsećaju prosvetni radnici.

Rekord je, prema do sada dostupnim podacima, postigla novosadska gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” gde je poslednji upisani učenik imao 97,20 osvojenih poena!?

Informer

Sve u svemu, kako su saopštili nadležni, 81,43 odsto od 59.091 učenika, koji su raspoređeni u prvom krugu, uspelo je da upiše jednu od prve tri željene škole.

- To je dobar rezultat, jer su učenici i njihovi roditelji ili drugi zakonski zastupnici dobro sagledali uspeh i ostvarene bodove na završnom ispitu - istakla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, dodajući da je po prvom opredeljenju raspoređeno 35.863 učenika, po drugom 8.147 i trećem 4.163.

Ona je navela da su najtraženiji obrazovni profili zdravstvo i socijalna zaštita u medicinskim školama, a od ostalih škola posebno visok indeks popularnosti je bio za srednje škole – Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, Srednja turistička škola na Novom Beogradu – hotelijersko-restoraterski tehničar, kao i za Vazduhoplovnu akademiju – avio-tehničar.

U četvorogodišnje obrazovne profile upisano je ukupno 48.966 učenika, od čega u gimnazije 15.108. U trogodišnje obrazovne profile upisano je 10.125 učenika.

Posle prvog upisnog kruga broj neraspoređenih učenika je 1.524. Oni imaju mogućnost da se u drugom upisnom krugu upišu na preostala slobodna mesta— u četvorogodišnjim profilima preostalo je 7.866 mesta, dok je u trogodišnjim taj broj je 3.783.