Ujutru na traktoru, uveče na štiklama! Jovana nakon smrti oca preuzela brigu o ogromnom imanju (FOTO)

Za Informer.rs Jovana otkriva detalje života na selu. U njemu je našla smisao, ali i uživanje.

- Poljoprivredom se bavim otkad znam za sebe, tačnije uz svoje roditelje naravno. Stalno sam im pomagala, svoje raspuste provodila sa njima na njivi, pijaci.. - navodi ona.

Otac je bio glava porodice i stub kuće, ali je nažalost preminuo.

- Sve što danas znam o tome je zahvaljujući mom ocu. Naravno, ako se dovoljno interesuješ za nešto, sve se da naučiti - priča nam Jovana.

Jedan dan na selu zna da bude jako naporan.

- Kada je u jeku sezona branja, zna da bude dosta naporno. Ustaje se rano, leže kasno, pretovari se po nekoliko tona dnevno voća, a to sve treba obrati, spakovati, pretovariti. Svaki dan nam je bitan, jer strepimo od vremenskih neprilika koje nas okružuju, a i od samog zrenja voćke.

Znala je da mora da preuzme sve na sebe zbog očeve bolesti, te je tako savladala i traktor.

- Traktor vozim poslednje 3 godine. Naučila sam tako što mi se otac razboleo i nije imao ko da vozi i naravno uz srpski inat Jovana nauči da vozi traktor haha - priča nam hrabra devojka i dodaje:

- Kada se neko odluči na takav korak mora da zna da mu neće biti lako dok sve ne savlada, treba dosta vremena, rada, truda, ulaganja, a o odricanju i da ne pričam. Bude godina gde više uložiš nego što dobiješ, ali bude i kada se rad isplati i lepo naplati - objašnjava nam.

Jovana gaji sve što može, a zatim tokom zime prodaje svoje đakonije koje sama pravi.

- Od voća imamo jagode, trešnje, kajsije, šljive, kruške, breskve, grožđe, dunje. Od svih sirovina naravno da su tu u prvom planu džemovi, slatka, kompoti, kao i celokupna zimnica i domaći kolači koje zimi prodajemo.

Za grad rado dolazi, ali se u svoje selo još radije vraća.

- Život u mom selu bih opisala kao mesto gde sve može i gde sve uspeva. Gde su ljudi vredni i radni. Za grad rado idem, ali se isto tako i rado vraćam svojoj kući. Ne bih mogla da živim u gradu, jer sam ja navikla na neki svoj mir na selu. Koliko god bilo naporno u sezoni i van nje, ali kada uveče sednete na terasu i čujete taj zvuk tišine, to zaista nema cenu - priča nam.

Na loše komentare ne reaguje, u njima pronalazi snagu za dalje, kada joj je teško.

- Naravno da je bilo i uvek će biti negativnih komentara, ali takve stvari me zaista ne pogađaju, već me naprotiv ojačaju - priča nam.

Za uspeh na selu, priča, postoji "recept". ako se tako može nazvati.

- Smatram da je sve moguće samo ako imaš volje i želje. Jednostavno treba se takav roditi. Bude naporno preko dana raditi na njivi, a uveče svoje slobodno vreme iskoristiti sa prijateljima. ali je i divno i nekako ja tako punim svoje baterije - objašnjava.

Za sve one koji žive u gradu, Jovana ima poruku.

- Obiđite svoje bake i deke, pomozite im, steknite svoje prve radne navike, zaradite parice, posadite nešto. Divan je osećaj kada uberete nesto svoje sto ste sami stvorili, uzgajali i trudili se oko toga - poručuje Jovana.

Za tatu!

- Za sve ovo što sam ja danas i što znam mogu da se zahvalim svom taji koji me je naučio kako da se borim kroz život i kada njega ne bude i da što manje zavisim od drugih. I nadam se da me tamo gore gleda i da je on ponosan na mene. A ja uvek budem ponosna na sebe kada uspem da naučim nešto što mi je preko potrebno - priča emotivno Jovana.

Budući da sama radi sve, nameće se pitanje kakav muškarac mora biti da bi osvojio Jovanino srce?

- Uhh.. Teško pitanje, mislim da se takav još nije rodio haha salim se naravno. Dovoljno je da bude čovek, domaćin, da me razume. I da me prihvati baš ovakvu kakva jesam sa svim manama i vrlinama - ističe Jovana.