Uticaj projekta "Jadar" na životnu sredinu: Naučne činjenice pobijaju laži o iskopavanju litijuma!

Pričalo se da je za proizvodnju jedne tone litijum karbonata potrebno 500 tona vode i da će rudnik ostaviti milione građanabez vode. U studijama, iza kojih stoji više od 100 nezavisnih stručnjaka, navodi se da je potrebna količina vode daleko manja - 8,3 tona.

Voda iz šljunka, ne iz korita Drine

U rudniku i postrojenju za preradu voda uopšte se ne bi koristile plitke podzemne vode koje koristi lokalna zajednica. Glavni izvor bi bile podzemne rudničke vode i kišnica, dok bi se voda iz šljunka u priobalju Drine, ne iz korita reke, koristila samo kao dopuna i u veoma malim količinama.

U studijama su detaljno opisane tehnologije koje bi sprečile bilo kakvo zagađenje voda Podzemne slane vode bi se prikupljale na površini i čuvale u hidroizolovanoj laguni, čime se dodatno sprečava mešanje sa plitkim vodama. Mešanje dve vrste voda je otežano i samom strukturom terena, odnosno prisustvom gotovo nepropusnih sedimenata debljine 250 metara koji odvajaju duboke podzemne vode i plitke aluvijalne izdani.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koristilo bi metode poput ultrafiltracije, reverzne osmoze i jonske izmene da uklone nečistoće, a voda bi bila prečišćena do nivoa destilovane vode i nakon toga bi se dodavali potrebni minerali kako bi mogla da se ispusti u reku Jadar.

Informer

Filter kupi otpadne gasove

Radni nacrti studijao proceni uticaja su sveobuhvatni dokumenti u čijoj izradi je učestovalo 40 profesora sa više od 10 fakulteta. Međutim, protivnici razvoja proizvodnje litijumačesto ignorišu stav struke i ponavljaju netačne tvrdnje.

Tako i dalje slušamo o sumpornim kišama od kojih će se ljudi masovno razbolevati. Zaključak studija je da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama. Upotrebljavala bi se u potpuno zatvorenom sistemu na temperaturi od maksimalno 90 stepeni što je ispod tačke ključanja vode i daleko ispod tačke ključanja sumporne kiseline. Inovativna tehnologija prerade testirana je više puta u razvojnom centru u Australiji na pilot postrojenju u kontinualnom režimu i nisu registrovana sumporna isparenja koja mogu dovesti do katastrofalnih posledica. Dodatni sloj zaštite predstavlja skruber filter kojim je opremljen svaki reaktor. Njegova funkcija je da sakuplja otpadne gasove kako se ne bi oslobađali u atmosferu.

Neće, dakle, biti sumpornih isparenja, a neće biti ni izlivanja tona otrovne jalovine direktno u reke, što je takođe jedan od katastrofičnih scenarija kojim nas plaše protivnici projekta. 

Čvrst otpad – manji uticaj na okolinu

Za projekat „Jadar“ uopšte nije planirano tečno jalovište. Rudarski otpad i ostaci iz procesa prerade rude su u čvrstom obliku. Time se višestruko umanjuje uticaj na okolinu a povećava stabilnost deponije i smanjuje mogućnost zagađenja podzemnih voda. Čvrsti otpad smanjuje potrebnu površinu deponije u odnosu na tečni otpad i omogućava faznu gradnju. Padavine će se kanalima usmeravati van deponije, čime se smanjuje količina kontaktnih voda dok se kontaktne vode koje dođu u dodir sa telom deponije sakupljaju i prečišćavaju. Otpad se sabija građevinskim mašinama prilikom odlaganja čime se povećava vodonepropusnost i mogućnost prolaska vode kroz otpad.

Informer

Studije detaljno opisuju sve do sada prepoznate rizike za vodu, vazduh, zemljište i biodiverzitet, kao i mere kojim bi ti rizici bili sprečeni ili ublaženi. Stav struke je da planirane mere osiguravaju poštovanje svih ekoloških standarda i da se projekat može bezbedno realizovati.

Činjenice zasnovane na nauci trebalo bi da budu polazna tačka za javnu diskusiju o projektu koji može da bude prekretnica u razvoju Srbije, imajući u vidu sve veću globalnu potražnju za litijumom u Evropi i širom sveta.

Ako smo propustili šansu da prvi u Evropi otvorimo rudnik litijuma (verovatno će prve biti Austrija ili Nemačka) ne bismo smeli da propustimo ceo „litijumski voz“. Projekat ,,Jadar’’ ima potencijal da podstakne razvoj zaokruženog lanca za proizvodnju električnih vozila u Srbiji i značajno unapredi ekonomiju. Doprinos republičkom i budžetima lokalnih samouprava iznosio bi 180 miliona evra godišnje, a broj novih radnih mesta bi bio 3.500 u fazi izgradnje i 1.300 tokom nekoliko narednih decenija.