Za jedan smer su se studenti "tukli", a sada jedva popunjavaju mesta: Na dva fakulteta ove godine ima duplo manje brucoša nego pre 10 godina

To su mahom studije koje godinama unazad biju bitku s brojem studenata. Međutim ove godine je najviše iznenadio podatak da je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, za koji se pre deceniju prijavljivalo duplo više kandidata nego što se prima, u ovom junskom roku ostalo dosta praznih mesta. A slična situacija je i sa Elektronskim fakultetom u Nišu.

Fakultet političkih nauka (FPN) u Beogradu je pre samo deceniju upisivao oko 500 studenata na osnovne akademske studije, od kojih je 150 mesta bilo budžetskih, dok je 350 pripadalo samofinansirajućim studentima.

Sva četiri smera - novinarski, politikološki, socijalni i međunarodni bili su, donekle, podjednako popularni i svi kandidati koji su loše uradili prijemni ispit, ostajali su ispod crte.

Ove godine situacija je, kako se čini, alarmantna na novinarskom smeru i smeru koji obrazuje buduće socijalne radnike.

Naime, za novinarski smer je ove godine bila postavljena kvota od 50 brucoša koji se školuju o trošku države i 110 samofinansirajućih mesta.

Međutim, interesovanje za zanimanje novinara je značajno opalo jer je ostalo dosta upražnjenih mesta, zbog čega je Uprava fakulteta raspisala dodatni junski upisni rok, što se navodi na Instagram profilu fakulteta.

Kako se navodi, konkurs je raspisan za "kandidate koji su polagali prijemni ispit na drugim smerovima Fakulteta političkih nauka, i na drugim fakultetima Univerziteta u Beogradu (oblast društveno-humanističkih nauka)".

Zbog čega je opalo interesovanje srednjoškolaca da se bave novinarstvom? Komentari i mišljenja su različiti, a među njima se najviše izdvajaju podsećanja na sve češća nasilja prema novinarima.

Vređanje, pretnje i prebijanje novinara su, nažalost, postali svakodnevica, te u neku ruku ni ne čudi što se mladi ne odlučuju za ovo zanimanje.

S druge strane, postoje i mišljenja da novinarima nije neophodan fakultet. Mnogi smatraju (a praksa i pokazuje) da su današnji novinari završili najrazličitije fakultete, a bave se novinarstvom, dok je malo onih s diplomom FPN-a.

Tako da je, sudeći po rang listama, ove godine primljeno 50 brucoša na budžet, dok je na samofinansiranju ostalo više praznih mesta, zbog čega se pozivaju svi oni koji nisu upisali fakultet koji im je bio prva želja, da dođu na novinarstvo.

To je umnogome i olakšano jer su srednjoškolci za prijemni ispit na FPN-u polagali srpski jezik i književnost, test opšte informisanosti i istoriju odnosno sociologiju ako su se odlučili za socijalni smer. Što znači da su svi oni koji su na drugim fakultetima polagali ove predmete za prijemni, dobrodošli.

Što se tiče socijalne politike i rada kao drugog smera koji je ove godine podbacio, odnosno nije upisao dovoljan broj brucoša, mišljenja su da i socijalni radnici poslednjih godina trpe nasilje i bivaju maltretirani od građana koji su u nekom sudskom postupku s porodicom.

Elektronski fakultet u Nišu

Informacija da je na Elektronskom fakultetu Nišu ostalo više praznih mesta nakon junskog upisa, iznenadila je mnoge jer oduvek su IT komunikacije bile i interesantne srednjoškolcima, ali i "na ceni".

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da se Nišlije opredeljuju za studiranje Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, iako imaju istu oblast u svom gradu.

Naime, ukupno 1.091 mesto ostalo je za septembarski upisni rok na 14 fakulteta Univerziteta u Nišu, a od toga je 826 mesta na budžetu, što je skoro 600 više u odnosu na broj mesta koja su kandidatima u drugom roku bila na raspolaganju pre deset godina.

Koliko se situacija promenila za jednu deceniju pokazuje i podatak da je sada na Elektronskom fakultetu ostalo najviše bužetskih mesta za drugi upisni rok – 180, dok 2014. godine nije bilo slobodnih mesta na budžetu u septembru za one koji su se u junskom upisnom roku našli "ispod crte".

Na pomenutom fakultetu postoji više smerova nego na beogradskom ETF-u – elektroenergetika, računarstvo i informatika, elektronika, elektronske komponente i mikrosistemi, upravljanje sistemima, komunikacije i informacione tehnologije.

A ako podsetimo na plate IT stručnjaka, ostaje nepoznanica zašto je ovogodišnje interesovanje srednjoškolaca slabo.

Naime, radnik koji se bavi IT podrškom u našoj zemlji u proseku zarađuje 670 evra. Prosečna plata hardverskog inženjera je oko 2.000 evra, a administrator baza podataka može da zaradi u proseku 1.400.

Softverske arhitekte zarađuju najbolje, a njihova prosečna plata je oko 2.500 evra, ali može da ide i do 5.000.

Inače, na poziciju softverskog arhitekte ne mogu da računaju oni koji tek završe fakultet. Naime, za rad na toj poziciji potrebne su godine iskustva.