Ekonomisti otkrili sve o merama ograničenja kamate na kredite: Šta će to doneti budućim kupcima stanova u Srbiji

U Srbiji bi od jeseni trebalo da bude ograničena visina kamate na stambene i potrošačke kredite, kreditne kartice i dozvoljeni minus.

Ova mera će značiti građanima, prvenstveno onima koji planiraju da reše stambeno pitanje. U Srbiji oko 160.000 građana ima kredit, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije. Među njima uskoro bi mogao da se nađe i mladi arhitekta Aleksandar Nedović, koji planira da kupi stan kako bi se osamostalio.

"Nešto što je meni interesantno sad u ovom trenutku je da kažem neki dvosoban, trosoban stan. Mnogo na kupovinu stana utiče sama rata kredita, uslovi kredita, koje su kamatne stope. To je nešto što je meni u ovom trenutku presudno", kaže arhitekta Aleksandar Nedović.

U Kragujevcu je ponuda stanova dobra zbog toga što je, između ostalog, to univerzitetski grad i privredni centar regiona. Poslednjih godina mnogo se gradi, pa i prodaje.

"Svedoci smo da od prošle godine sa smanjenjem kamatnih stopa povećala se i kupovina nekretina koji se finansiraju iz sredstava kredita, a mi se svakako nadamo da će nove mere još dodatno stimulisati prodaju", ističe Sandra Savković, agent prodaje stanova. Za kupovinu stana u Kragujevcu, u novogradnji, po kvadratnom metru u proseku treba izdvojiti od 1.200 do 2.000 evra. Cena starogradnje je niža za petnaestak odsto.

"Većina klijenata kupuje za keš otprilike nekih 70 posto i to keš koji je dobijen prodajom postojećih nekretnina, a nekih 30 odsto kupuje putem stambenog kredita", kaže Bojana Petrović, agent za nekretnine. Mera ograničavanja visine kamate na kredite, kreditne kartice i dozvoljeni minus, smatraju ekonomisti, trebalo bi da donese pogodnosti i bankama i građanima.

"Za njih će to biti pogodnost jer će oni moći da predvide neke buduće rate, moći da računaju na neke fiksne kamatne stope iako su možda zaključili kredit u varijabilnim kamatnim stopama u poslednje dve ili u narednom periodu, ali ima i onaj drugi deo, druga strana medalje što se tiče bankarskog sektora zbog pada tražnje pre svega za stambenim i potrošačkim kreditima ovo će delimično podstaći tu tražnju gotovo sam siguran kratkoročno i u svakom slučaju smanjiti broj rizičnih kredita", objašnjava prof. dr Petar Veselinović, ekonomista.

Ekonomisti preporučuju kredite u dinarskoj protivvrednosti i sa fiksnom kamatnom stopom. U tom slučaju, kako kažu, građani su najsigurniji što se tiče otplate.