Kad spremate đaka za školu nipošto mu ne govorite da bude bolji od drugih: Psiholog daje roditeljima važne smernice!

Polazak u školu predstavlja važan trenutak u životu svakog deteta, a posebno za buduće prvake i predškolce. Ovaj period donosi mnoge promene, kako za decu, tako i za roditelje, te je ključno da se svi pripreme na pravi način. Psiholozi ističu da je važno pružiti detetu podršku kako bi ovaj prelaz prošao što lakše i bez stresa. Pravilna priprema ne odnosi se samo na učenje novih veština, već i na jačanje samopouzdanja, razvijanje osećaja odgovornosti i prilagođavanje na novu rutinu.

Roditelji bi trebalo da budu blagi i strpljivi, da stvore pozitivno okruženje koje će pomoći detetu da se lakše nosi sa izazovima koje nosi početak školovanja. Prava podrška, balans između ohrabrivanja i razumevanja detetovih emocija, može značajno doprineti uspešnom i prijatnom početku ovog važnog životnog poglavlja.

Deca ko deca, brzo su se vratila starim obavezama i fini mehanizam najlepšeg doba (onog što traje „od kolevke pa do groba”) opet se pokrenuo, kao da nije bilo poduže pauze u vidu onlajn i kombinovane nastave sa dodatkom letnjeg raspusta.

Informer

Oni kojima će za privikavanje na novi režim i sticanje radnih navika trebati malo više vremena svakako su prvačići, ali i njihovi roditelji.

Svi se sećamo koliko stresa nam je u život donosio period poznat pod nazivom „kosa tanka, uspravna debela”.

Psiholog savetuje roditeljima sadašnjih prvaka da nastoje da svakodnevno pratite rad svog malog đaka i da pokažu interesovanje za sve što se u školi dešava.

– Postavljajte detetu konkretna pitanja i komentarišite s njim ono što su radili na časovima. Pitajte ga da li postoji nešto što mu nije jasno ili što mu je posebno zanimljivo u vezi sa gradivom. Podstičite njegovu samostalnost u obavljanju školskih obaveza. Ne radite umesto dece domaće zadatke! Daleko bolja i korisnija varijanta je da nadgledate i po potrebi dajete dodatne sugestije i uputstva, kao i da ga ohrabrujte, podstičete i savetujte. Razvijajte kod deteta poverenje u učiteljicu, odnosno učitelja. Od samog početka školovanja bilo bi dobro da dete ima svoj radni prostor sa radnim stolom, u kome nema ometajućih faktora kao što su televizor, kompjuter, buka ili žamor ukućana.

Jadranka Grujičić Đurić dodaje i to da predškolcima treba da omogućite da se što više igraju i da uče kroz igru, jer će tako razviti sve potrebne veštine.

Informer

Roditelji često žele da njihova deca budu uspešna, pa ih nesvesno podstiču na takmičenje sa drugom decom u školi. Iako to može izgledati kao dobar način da dete razvije ambiciju i postigne bolje rezultate, forsiranje konkurencije može imati negativne posledice. Kada se deca uče da uvek moraju biti bolja od drugih, to često vodi ka osećaju zavisti i pohlepe. Oni mogu početi da žele da drugi budu lošiji kako bi se sami istakli, što stvara nezdravo okruženje i negativan odnos prema vršnjacima.

Umesto da se fokusiraju na nadmašivanje drugih, deca bi trebalo da se uče da svakog dana budu bolja verzija sebe. To podrazumeva postavljanje ličnih ciljeva, rad na sopstvenim veštinama i trud da napreduju, bez obzira na to šta rade drugi. Na taj način, razvijaju se samopouzdanje, unutrašnja motivacija i zdrava ambicija, dok se izbegava osećaj zavisti i potreba za dokazivanjem na štetu drugih. Roditelji mogu pružiti podršku ovom procesu tako što će hvaliti trud, a ne rezultate, i podsticati decu da se fokusiraju na svoje napredovanje, a ne na poređenje sa drugima.