Broj zaraženih raste, evo koji su sada simptomi korone! Doktorka upozorava na šta treba obratiti pažnju!

O tome na šta je potrebno posebno obratiti pažnju objasnila je prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje "dr Milan Jovanović Batut".

Od pojave korone prošlo je tačno četiri godine, a odigralo je sve kako je i predviđeno, virus je vremenom mutirao, a onda je postao sve slabiji. Virus i dalje cirkuliše, a direktorka Jovanović otkrila je kakva je trenutna epidemiološka situacija.

- U našoj zemlji se u ovom trenutku, počevši od maja meseca, povećava broj pojedinačnih slučajeva pozitivnih na virus SARS-CoV-2. Pacijenti sa COVID-om još uvek ne traže često usluge lekara, retko se javljaju svojim lekarima u domovima zdravlja. Međutim, sama bolnička opterećenost kada je u pitanju COVID-19 u ovom trenutku nije povećana. Dakle, u apsolutnim brojevima mi imamo veći broj pozitivnih slučajeva na SARS-CoV-2, ali sama hospitalizacija nije opterećena ovim pacijentima - kazala je ona u emisiji Zdravo sa Ivanom.

Informer

Kako navodi, najčešće su u pitanju osobe koja su inficirane SARS-CoV-2 virusom i sa određenim hroničnim bolestima ili stanjima.

- To su osobe sa onkološkim oboljenjima ili nekim drugim težim hroničnim oboljenjima. Prema tome, obično se infekcija izazvana virusom SARS-CoV-2 javlja kao sekundarna infekcija jer su upravo ta lica koja su i osetljivija i podložnija za ovaj virus - dodala je ona.

U ovom trenutku klinička manifestacija COVID-19 je, kako napominje, sa blagim karakteristikama.

- Dakle, nema potrebe za bolničkim lečenjem. Obično se radi o grlobolji, o blago povišenoj temperaturi, osećaju umora, bolovima u mišićima i osobe se leče u kućnim uslovima. Prema tome, nema potrebe za nekim dodatnim terapijskim strategijama ili lekovima - kaže profesorka Jovanović.

Koliko traje lečenje korone

Bolest obično prolazi za 3 do 5 dana, ali ukoliko se jave komplikacije, onda je svakako potrebno da se poseti lekar i da se na vreme krene sa lečenjem tih komplikacija ukoliko se jave, objasnila je.

Svima je u sećanju ostao delta soj koji je zaista bio poguban, kasnije je usledio omikron sa kojim je intenzit opao i forma kliničke slike bivala je sve lakša. Sagovornica je otkrila da li virus i sada može mutirati u neku agresiviniju varijantu ili će intezitet nastaviti da pada.

- I kod nas i u svetu nema teških formi oboljenja koje izaziva ovaj virus. Međutim, mutacije kada je u pitanju SARS-CoV-2 virus su konstantne, one se javljaju svakodnevno i mutacije odnsono na DNK, mutacije na hromozomskom materijalu ovog virusa ukazuju da jednostavno ne možemo zaustaviti promene koje se dešavaju. Ali istovremeno možemo pratiti manifestaciju kliničkih znakova i simptoma kada je u pitanju ovo oboljenje - navela je.

Ako govorimo o aktuelnoj situaciji, na teritoriji Evrope, a i širom sveta, prema podacima iz CDC-a, kako kaže, potvrđeno je da postoji posebna varijanta JN1 i još jedna varijanta, to je KP2.

- To su subvarijante ovog istog virusa koje će verovatno biti i osnov za dalje unapređenja, ta dalja unapređenja i same dijagnostike, a i proizvodnje vakcina omogućiće bolju zaštitu u narednom periodu. Dakle, kroz vreme napuštaju se određeni sojevi koji su dominirali u prethodnoj godini i oni istovremeno služe za dalje praćanje jer se mutacije na samom virusu u stvari odražavaju i na navedene procedure kada je u pitanju poslednje dijagnoze i kada je u pitanju zaštita koja se obezbeđuje vakcinama. Dakle, u toku su proizvodnje nekih novih vakcina koje bi zaštitile upravo setljive populacije, one koje imaju hronične bolesti i one kojima je zaista zaštita neophodna kada je u pitanju SARS-CoV-2 virus - zaključila je.