Đerlek: Nastavljaju se ulaganja, preventivni pregledi i razgovori sa građanima

Đerlek je rekao da je u proteklom periodu tokom akcije preventivnih pregleda, pregledano je oko 115.000 građana, a osam odsto je imalo neku vrstu hronične bolesti ili maligniteta a da to nisu znali. Kako je rekao svi sa hroničnim bolestima su dobili terapiju, a pacijenti kod kojih je otkriven malignitet su upućeni na dalje lečenje i operacije.

- Em smo vodili računa o očuvanju zdravlja ljudi, a sa druge strane smo spasili živote ljudi. Veliki je benefit za građane to što Ministarstvo zdravlja organizuje preventivne preglede i s obzirom da je bilo zastoja u zakazivanju pregleda. Ministar Zlatibor Lončar je pre par dana najavio da će za dve nededelje IZIS značajno poboljšati kvalitet zakazivanja pregleda - rekao je on.

Na inicijativu predsednika Srbije, preventivni pregledi će se nastaviti od 8. septembra, ističe Đerlek.

- Ono što je takođe važno to je da ćemo raditi i sistematske preglede dece. Primetili smo da treba da se bavimo zdravljem dece, zato što na prošlim preventivnim pregledima je primećeno da mnogo dece ima koštane probleme - poput krive kičme, probleme sa kolenima i nogama i hoćemo tu više da se angažujemo - poručio je on.

Informer

Takođe, kako dodaje, resorno ministarstvo nastavlja da sluša pacijente i njhove potrebe i predloge.

- Kada govorimo o razgovoru sa pacijentima, svakog petka ministar razgovara sa njima, a to ćemo sada proširiti da će i direktori bolnica, domova zdravlja imati zadatak da razgovaraju sa građanima jednom nedeljno. Ako komuniciramo znaćemo bolje šta i gde treba da uradimo - rekao je on.

Govoreći o ulaganjima u zdravstvo, Đerlek naglašava da je u toku rekostrutkcija pet porodilišta, a da je cilj Ministarstva zdravlja da se za dve godine ili rekonstruišu ili izgrade nova.

- Osim povećanja nataliteta, želimo da našim sugrađankama obezbedimo kvalitetne uslove tamo gde se odvija rađanje nove Srbije - rekao je on.

U poslednjih 10 godina u zdravstveni sistem Srbije uloženo je preko milijardu evra, a Đerlek je naglasio da se pored objekata u Beogradu, gradi i nekoliko opštih bolnica, zdravstvenih centara širom Srbije - u Novom Pazaru, Prokuplju, Leskovcu, Vranju, Surdulici, Kikindi.

Kao jedan od glavnih prioriteta rada resornog ministarstva, Đerlek navodi da mora da se povrati poverenje pacijenta u lekara, koje je, kako kaže, porušeno poslednjih godina.

- To se polako vraća ovim preventivnim pregledima, moramo razgovarati sa ljudima, da čujemo njih, jer dužnost zdravstvenog radnika je, ja to kao lekar tvrdim - lepa reč sa pacijentom je pola posla. Nije dovoljno samo dati lek pacijentu, mora i da se sasluša i pokazati interesovanje za njegovo zdravlje -  rekao je Đerlek.

Informer

Upitan o značaju izgradnje Tiršove 2, Đerlek ističe da je UDK Tiršova jedna od najboljih ustanova za lečenje dece u ovom delu Evrope.

- Za Tiršovu 2, obezbeđeno je 118 miliona evra iz državne kase, a to je bio san svih državnih zvaničnika, svih zaposlenih i svih roditelja, i kao što vidite radi se u tri smene, imaće 50.000 kvadratnih metara, novu opremu, tu će biti evropski standardi za lečenje dece. Pored toga, biće i novi objekat Hitne službe u Beogradu. Radi se širom Srbije, u 104 grada oko 114 zdravstvenih ustanova se uradilo u poslednjih 10 godina - navodi on.

Kada je reč o majmunskim boginjama, Đerlek ističe da Ministarstvo zdravlja prati situaciju u Evropi.

- Ministar Lončar juče je imao sastanak sa Fabiom Skanom, direktorom Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji i mi smo uvek spremni da reagujemo. Napravili smo zdravstveni sistem koji može da izdrži sve, tome smo svedočili za vreme korone, kada su svi očekivali da se naš sistem uruši. U ovom trenutku što se tiče majmunskih boginja mi možemo da budemo mirni - naglasio je on.

Informer

Govoreći o virusu korona i povećanju broja zaraženih, Đerlek ističe da se situacija prati na dnevnom nivou.

- Ova nova podvarijanta omikrona od maja se širi i imamo tendenciju rasta, od 9.000 testiranih u avgustu svaki treći je bio zaražen. Međutim, to nije realna slika, jer se mladi ne testiraju i nemaju teže simptome. Razloga za brigu nema, ali je potreban oprez kako se ne bi zarazili stariji od 65 godina, jer oni i dalje mogu da razviju težu kliničku sliku - rekao je Đerlek.