Navrše godinu, a ne znaju nijednu reč! Sve više dece u Srbiji na tretmanima kod logopeda

Sve veća poseta logopedu koja se beleži u poslednje vreme oslikava strah mladih roditelja za govor svoje dece. Zašto se javlja strah, kada treba potražiti pomoć i na koji način možemo stimulisati dete da progovori otkriva logoped Doma zdravlja Voždovac, Violeta Pravdica. I najvažnije, ona otkriva koji su tačno znaci i u kom uzrastu, posle kojih stvarno treba otići stručnjaku. Možda će vas iznenaditi, ali od jedne bebe od godinu ili dve dana zapravo se ne očekuje da sklapa proste rečenice.

Rani stimulativni tretman, kako kaže logoped, obavezna su za decu koja rođena s rizikom i ona koja pokazuju odstupanja u govorno-jezičkom razvoju.

- U okviru našeg zdravstvenog sistema, svi roditelji treba da budu svesni važnosti sistematskih pregleda logopeda. Deca rođena s rizikom, kao i ona koja pokazuju odstupanja u govorno-jezičkom razvoju, uključena su u rani stimulativni tretman. Ovaj tretman obuhvata rad sa stručnjacima iz oblasti logopedije i defektologije, kako bi se obezbedio optimalan razvoj komunikativnih veština. Ako primetite da vaše dete, na primer, ne izgovara prve reči do prve godine života ili ne reaguje na osnovne naloge, ne oklevajte da potražite pomoć stručnjaka - kaže Pravdica.

Prvi alarm kada se roditelji obraćaju logopedu, kako ističe jeste prvi rođendan deteta.

- Statistike pokazuju da se poslednjih godina sve više dece uključuje u rani stimulativni tretman. Roditelji često primete probleme oko prvog rođendana, kada deca ne koriste reči. Zabrinutost roditelja za jezički razvoj dovodi do ranijeg uključivanja u tretman i dodatne dijagnostike, uključujući preglede kod ORL specijalista, neurologa i psihologa - objašnjava.

Česta izloženost dece elektronskom sadržaju, naglašava logoped, može značajno uticati na jezički i govorni razvoj dece.

- Savremeni stilovi života, uključujući čestu izloženost elektronskim sadržajima i brzi način života, mogu značajno uticati na jezički i govorni razvoj dece. Deca mogu kasnije progovarati ili imati poteškoće u usvajanju gramatičkih pravila i pravilnom izgovoru. Ova situacija zahteva poseban pristup i dodatnu pažnju u ranoj fazi razvoja - ističe.

Simptomi i znakovi za obazrivost

Koje su to crvene zastavice u govoru deteta kada je neophodno potražiti pomoć, otkriva logoped Pravdica.

- Ako dete do godinu dana ne brblja, ne održava kontakt očima ili ne pokazuje prstom šta želi, to može biti signal za posetu logopedu. U drugoj godini, ako dete ne koristi kombinacije reči, ne pokazuje interesovanje za okolinu ili ne prati jednostavne naloge, takođe je vreme za konsultaciju sa stručnjacima. Ako vaše dete sa tri godine ne pokazuje interes za igru s drugom decom ili ima poteškoće u zadržavanju pažnje, obratite se logopedu - istakla je.

Pesmice, priče i objašnjavanje aktivnosti, dodaje logoped, od velikog su značaja za stimulaciju govora.

- Stimulacija govora treba da počne od najranijeg uzrasta. Roditelji treba da koriste kratke, melodične reči kada se obraćaju deci i da budu dosledni u komunikaciji. Važno je objasniti svaku aktivnost detetu, koristiti cele reči i hvaliti ih za postignute napretke. Pesmice i priče takođe igraju ključnu ulogu u razvoju govora i komunikacijskih veština. Pesmice i brzalice nisu samo zabavne, one pomažu u pravilnom izgovoru glasova i bogate jezički razvoj. Pesmica kao što je "Puž" može pomoći u učenju novih pojmova, dok brzalice kao što je "Grk je mrk i brk mu je mrk" olakšavaju savladavanje određenih glasova - kaže Pravdica.

Kako ističe, prema godinama postoje određeni stepeni razumevanja i izgovaranja koje dete treba da savlada.

- Razumevanje razvojnih faza može vam pomoći da prepoznate da li vaše dete napreduje kako treba. Od prve godine, očekujte razumevanje nekoliko reči i jednostavne naloge, dok sa tri godine dete treba da koristi zamenice i postavlja pitanja. Sa četiri godine, govor bi trebao biti razumljiv, a sa pet, dete treba da prepoznaje slova i razume više predloga - zaključila je logoped Violeta Pravdica.