Institut "Dedinje" obara evropske rekorde! Urađeno 3.000 operacija na otvorenom srcu

U šest operacionih sala, zdravstveni timovi bili su od ranih jutarnjih sati. Uradili su 12 operacija – pet rekonstrukcija mitralnog zalistka, popravili dve aortne valvule, ugradili dva bajpasa i izlečili dvoje pacijenata sa urođenim srčanim manama.

- Osam hirurga će danas učestvovati kao operateri. To je procedura koja je na Institutu usvojena. Grudni koš se uvek otvori samo je rez mnogo manji, oporavak je kraći, a rezultati hirurške intervencije su isti - objašnjava prof. dr Ivan Stojanović, načelnik Centra za minimalno invazivnu kardiohirurgiju Instituta Dedinje.

Obeležavaju i petogodišnjicu osnivanja Centra za minimalno invazivnu kardiohirurgiju.

- Institut Dedinje je pionir u ovoj oblasti. Mi smo još 2011. godine uradili prvu takvu endoskopsku operaciju srca. Pre pet godina smo to formalizovali u jedan centar, a evo danas pokazujemo u suštini koliko je on razvijen i šta sve možemo da uradimo - istakao je dr Stojanović.

- Organizacija, vizija i plan u osnovne postavke od kojih zavisi uspeh jedne ustanove. Kompetentnost timova, apsolutno vladanje materijom, ali i postoperativni tok. Vrlo brzo ćemo ove ljude pustiti kući. Ove godine je 3.000 operacija na otvorenom srcu, što je rekord koji pojedinačno nije uradila nijedna klinika u Evropi - istakao je prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

U Institutu Dedinje radilo se i tokom vikenda, a tako će biti i ubuduće, kako bi ukinuli preostale liste čekanja.

- Ministar se iznenadio, bilo je planirano da se radi samo skener, a ovde kod nas mogao je da vidi potpuno organizovanu radnu subotu – 24 skenera, juče 21 skener, ukupno 18 magnetnih rezonanci. I što se posebno začudio, to je što smo radili koronarografije, za koje je čekanje kod nas bilo dva-tri meseca, mi smo uradili 20 takvih koronarografija i sedam kardioverter defibrilatora. U svim salama, svuda je video red, rad, disciplinu i odgovornost - naveo je profesor Bojić.

Godišnje, zbog bolesti srca i krvnih sudova, Srbija izgubi jedan grad od 55.000 stanovnika. A ne mora da bude tako. Promenama loših životnih navika, prevencijom, blagovremenom dijagnostikom i odgovarajućim lečenjem, tu statistiku možemo da promenimo.